Otvorena obnovljena tvrđava Golubački grad

Obnovljena tvrđava Golubački grad danas je svečano otvorena u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, evropskog komesara za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesa Hana i velikog broja građana.

Golubačka tvrđava, srednjovekovno utvrđenje iz XIV veka podignuto na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, obnovljena je uz finansijsku podršku Evropske unije.

Vučić i Han su, tokom obilaska kompleksa Golubačke tvrđave, posetili Palatu i izložbu o vitezovima postavljenu u Kuli 8.

Prisutne su na svečanom otvaranju pozdravili direktorka Društva za razvoj turizma tvrđava Golubački grad Iskra Maksimović, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i ambasador Austrije u Srbiji Nikolaus Luteroti.

Kada gledam u obnovljenu Golubačku tvrđavu i njene fantastične kule, prelepi srednjovekovni spomenik, vidim ne samo istoriju, već snagu u ovoj zemlji i našem narodu koji garantuju budućnost, poručio je predsednik Srbije na otvaranju tvrđave.

Vidim koliko možemo, posebno sa našim evropskim prijateljima i koliko je ponekad potrebno samo da probamo da se pokrenemo, da pokušamo sve što nismo smeli godinama, pa da se pred nama pokaže Srbija kakva jeste – jedna od najlepših zemalja na svetu, zemlja istorije, ali pre svega zemlja budućnosti, istakao je Vučić.

Reč je o budućnosti koju smo, kako je naglasio, u stanju sami da izgradimo, baš kao i oni koji su to radili vekovima pre nas, računajući da nećemo zaboraviti i da ćemo umeti da nastavimo.

Danas smo pokazali da su bili u pravu i da jesmo dostojni naslednici svih ranijih nacija koje su nesebično stvarale istoriju na ovom području, samo da bismo mi mogli da stvorimo budućnost, istakao je predsednik Srbije.

Vučić je iskazao zahvalnost svima koji su omogućili da Golubački grad ponovo oživi, uključujući Evropsku uniju i Austriju.

On je, takođe, obraćajući se premijerki Brnabić, ukazao na to da Vladi koju ona vodi predstoji puno zadataka, pre svega da uloži mnogo novca u istok Srbije.

Predsednik Srbije je podsetio na to da iz svih delova Srbije odlaze ljudi, što predstavlja veliki problem, i dodao da nije uteha to što i zemlje iz okruženja imaju još izraženiji problem na tom planu.

Moramo da se trudimo da se deo tih ljudi vrati, a da onima koji su ovde omogućimo drugačiju i sigurniju budućnost. Zato je važno da uložimo više novca na istok zemlje, da ljudi znaju da je ovo mesto gde mogu da grade budućnost za sebe i svoju decu, naglasio je Vučić.

Golubac je dokaz lepote u koju treba da se ulaže, poručio je on i pozvao građane da nastave da otkrivaju lepote ovog dela zemlje, a to su i Kladovo, Negotin, Bor, Zaječar, Feliks Romulijana i slično.

Sve to je jedno od najvećih prirodnih bogatstava Srbije. Potencijala je mnogo, a nijedan izgovor da to ne iskoristimo, zaključio je Vučić.

Obnova Golubačke tvrđave počela je u septembru 2014. godine.

Maksimović je rekla da je u obnovu uloženo 8,5 miliona evra, od čega 8,36 miliona evra u rekonstrukciju.

Ta sredstva su, kako je podsetila, izdvojena iz dva IPA fonda (2011. i 2016), dok je jedan deo sredstava dala Austrijska razvojna agencija.

Država je uložila približno 400.000 evra u opremanje Vizitorskog centra i razvoj infrastrukture u podnožju tvrđave.

Turisti, koji će sutra moći da vide celokupan obnovljen kompleks i koje čekaju brojna iznenađenja, zapravo do sada nisu imali mogućnost da uđu u samu tvrđavu iz bezbednosnih razloga.

Sada će moći da obiđu sedam od devet kula i Palatu, prostor od 600 kvadratnih metara, u kojoj će biti digitalna prezentacija istorijata tvrđave i projekcije filmova o rekonstrukciji.

Palata, izgrađena blizu Dunava, sama po sebi je vrlo atraktivna, a uz hologram sa 3D modelom tvrđave i digitalnim prezentacijama biće još zanimljivija posetiocima.

U kuli 5 koja se naslanja na Palatu, na četiri sprata, različite prezentacije dodatno će približiti turistima istoriju Golubačke tvrđave, a u kuli 8 biće predstavljena izložba o golubačkim vitezovima i čuvenoj bici koja se dogodila 1428. godine.

Tvrđava Golubac, podignuta na Dunavu, na ulazu u Đerdapsku klisuru sa devet kula, od kojih je najviša Donžon kula, koju je Feliks Kanic nazvao Šešir kulom zbog njenog oblika, građena je da bude neosvojiva, zbog čega kule nisu povezane i svaka predstavlja malo utvrđenje.