I dalje više brinemo o poslu nego o zdravlju

Da li ste znali da u našoj zemlji postoje ljudi koji, kada ih upitaju za finansijsku situaciju, odgovore da nemaju nikakvih novčanih problema? Takvih je, prema rezultatima onlajn ankete koju je sprovela agencija Nielsen, u Srbiji dva odsto. Ipak, veliki broj sugrađana i sada, kao i pre pet godina, nema previše prostora da novac potroši na ono što se uobičajeno ne smatra osnovnim životnim potrebama, a kada ima – troši ga na lične elektronske uređaje.

Lične finansije, prihodi i rashodi su godinama unazad neke od glavnih tema srpske svakodnevice – kako razgovora u poslovnim okvirima, tako i na brojnim društvenim događanjima i neformalnim okupljanjima. U skladu s tim, nije čudno ako ste stekli generalni utisak da ljudi oko vas imaju potrebu za više novca od količine kojom raspolažu. Uprkos tome, kako pokazuje istraživanje agencije Nielsen, četvrtina građana oseća se komotno dok troši svoj novac. Ohrabruje i podatak da čak 39 odsto ispitanika smatra da se sada nalazi u boljoj finansijskoj situaciji nego pre pet godina!

Statistika kaze da dve trećine potrošača u Srbiji prevashodno troši finansijska sredstva za osnovne životne potrebe, s tim što u toj većini potrošača postoji nekoliko procenata onih koji ističu da im je novčana situacija bolja, ali da i dalje nemaju prostora da kupe proizvode van onih za koje smatraju da su neophodni za život.

Da li to znači da je potrošačka korpa poskupela? Utisak anketiranih građana jeste takav, jer više od polovine njih smatra da na namirnice za ishranu sada troši više novca nego pre pet godina. U ovome nismo usamljeni, jer i 47 odsto ispitanika obuhvaćenih istom anketom u Hrvatskoj ocenjuje da su im se uvećali izdaci za hranu. Procenat manje potrošača u Srbiji - 46 odsto - ocenjuje da i na komunalne usluge izdvaja više nego što je to bio slučaj pre pola decenije.

Dobra vest je da su građani Srbije očigledno zainteresovani i revnosno prate razvoj novih tehnologija, kako se elektronski uređaji nalaze na prvom mestu među kategorijama premijum proizvoda koji se kupuju, ukoliko se za njih ima novca. Elektronika se, pokazuje anketa, kupuje više od odeće i obuće, mesa ili morskih plodova, kozmetike i mlečnih proizvoda!

Jedna stvar se, ipak, nije promenila – sigurnost zaposlenja i dalje se nalazi na prvom mestu najvećih briga potrošača u Srbiji. Tek na drugom mestu nalazi se zdravlje, nakon toga brinemo o ratu i ekonomiji, pa o političkoj stabilnosti, a zatim o balansu između poslovnog i privatnog života.

Rezultati do kojih je došao Nielsen pokazuju da postoje generalno pozitivni trendovi koji se ogledaju u indeksu poverenja potrošača (CCI), koji je u 2018. porastao sa 69 na 78 i dostigao najveću vrednost od kad se meri u Srbiji. Poređenja radi, u poslednjem kvartalu 2015. indeks poverenja potrošača bio je 61.

Primetno je da potrošački optimizam u Srbiji raste iz godine u godinu i sada se potpuno približio nivou optimizma u zemljama Adriatik regiona – u Hrvatskoj je 80, a u Sloveniji 87. Ostaje da nastavimo da pratimo ova i druga istrazivanja i da vidimo je da li će se pozitivni potrošački trendovi održati u našem društvu i pojaviti u većem broju.