Primeniti zakone prirode u arhitektonskim projektima

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan učestvovao je juče u susretu „Razgovori sredom“, koji na različite teme sagledava mogućnosti i potrebu usaglašavanja arhitekture, građevinarstva i tehnološkog napretka sa prirodnim okruženjem.

Pomenuti skup, na temu „ Hrišćanstvo i ekologija i klimatske promene –hipoteza ili naučna činjenica“, održan je u organizaciji Centra za planiranje urbanog razvoja (CEP).

Trivan je tom prilikom naglasio da je za planetarno devastiranje životne sredine glavni krivac čovek i trka za profitom, saopštila je  Kancelarija za saradnju sa medijima Vlade Srbije.

U rešavanju zajedničkih ekoloških izazova klimatskih promena, sa kojima se susreće čitava planeta, potreban je odgovor svih delova društva koji mogu uticati na donosioce odluka da pređu na zelene tehnologije, podvukao je ministar.

Prema njegovim rečima, to je zajednička agenda svih zemalja i institucija, kako državnih, tako i civilnog sektora, akademske zajednice, crkve, privatnog sektora, građana i medija.

On je istakao da u promeni odluke da se tehnologije sa fosilnim gorivima zamene zelenim tehnologijama i zelenom ekonomijom mogu na svetskom nivou, uz političke odluke, da doprinesu i crkve, sve verske konfesije.

Sve više ljudi na planeti je zainteresovano za zdrav način života i zdravu životnu sredinu, naveo je Trivan i ocenio da im je pitanje zdravlja važnije od religije, jer je nasušna potrebna svih ljudi zdravlje, bez obzira da li su vernici ili ne.

Ministar je naglasio da je u borbi sa klimatskim promenama, poplavama i erozijom, pošumljavanje prirodno, najefikasnije i najjeftinije rešenje.

Cilj je, kako je rekao, da 40 odsto teritorije naše zemlje bude pošumljeno, uz napomenu da resorno ministarstvo od prošle godine vodi organizovanu akciju finansijske podrške opštinama u pošumljavanju.

Trivan je, ukazujući na potrebu potpunijeg usvajanja i primene zakona prirode u arhitektonskim i graditeljskim projektima, podsetio na to da postoje rešenja u našoj tradiciji prirodne gradnje, ukazavši na aktuelne primere pejzažne arhitekture.

On je, odgovarajući na pitanje da li sa dolaskom stranih kompanija postoji rizik od uvoza takozvanih "prljavih tehnologija", rekao da te kompanije dolaze iz zemalja koje imaju napredne tehnologije i u kojima se primenjuju najviši ekološki standardi.