IT sektor u funkciji razvoja srpske ekonomije

Ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj u Vladi Republike Srbije Nenad Popović izjavio je danas da će i ove godine, pored poljoprivrede i građevinarstva, IT sektor bez sumnje biti jedan od ključnih faktora rasta BDP-a naše zemlje.

Popović je na otvaranju međunarodnog skupa "International Day", u okviru Digitalne nedelje Srbije, poručio da digitalna ekonomija ima sve veću ulogu u promeni strukture u BDP-u Srbije, i dodao da bi, ukoliko se nastavi tempo iz prošle godine, izvoz IT usluga već za tri godine mogao da se udvostruči i premaši dve milijarde evra.

On je precizirao da je izvoz IT usluga u Srbiji u prošloj godini dostigao novi rekord od 1,135 milijardi evra i da je po deviznom prilivu nadmašio najveće srpske izvoznike – italijanski "Fijat" i Železaru Smederevo" sa novim kineskim vlasnikom, navodi se u saopštenju Kancelarije za saradnju sa medijima Vlade Srbije.

Ministar je naveo da je taj rekord oboren uz rast izvoza od čak 26 odsto u odnosu na 2017. godinu, u kojoj je izvoz IT usluga vredeo 899 miliona evra.

Popović je istakao da se Srbija ubrzano menja zahvaljujući kompetencijama naših inženjera, a sve što nam se u prošlosti činilo kao nedostižno, postaje realnost.

Prema njegovim rečima, jedan od prioritetnih zadataka Vlade Srbije jeste da snažan i globalno kompetitivan inženjerski i IT sektor stavi u funkciju razvoja domaće industrije.

Vlada Srbije nema nikakve dileme po pitanju budućeg ekonomskog razvoja zemlje, rekao je ministar i dodao on mora da bude zasnovan na digitalizaciji i jačanju naše prerađivačke industrije ili još konkretnije onih sektora koje obuhvata pojam "manufacturing".

Nakon ekonomske krize koja je pogodila svet 2008. godine, kada su razvejane sve iluzije o tome da svetska ekonomija može dominantno da se zasniva na sektoru usluga umesto na realnoj proizvodnji, sve razvijene zemlje donele su nove strategije razvoja bazirane na renesansi njihovih industrija, podsetio je Popović.

On je objasnio da program nove industrijske politike evropskih zemalja počiva na četiri stuba – tehnologije, finansije, tržište i ljudski resursi, pri čemu su strukturni fondovi, u iznosu od 200 milijardi evra, usmereni ka izgradnji nove industrijske infrastrukture.

Ministar je podsetio na to da je pokrenut grandiozni panevropski program "European technology platforms" sa 38 takozvanih individualnih tehnoloških platformi fokusiranih na specifične tehnološke domene.

Važno je spomenuti i napore koje ostvaruje naš važan politički, ekonomski i tehnološki partner Kina, koja ima opsežan plan za transformaciju od vodeće ekonomije u ekonomsku supersilu do 2049. godine, na 100-godišnjicu Velike kineske revolucije, dodao je Popović.

Ministar je naveo podatak da svaki treći robot proizveden u svetu završi u nekoj kineskoj fabrici, pri čemu nema nijednog relevantnog svetskog proizvođača robota koji nema proizvodni pogon u Kini.

Takođe, on je naveo primer Japana, koji sa svojom izuzetnom industrijom hrabro ulazi u realizaciju svog nacionalnog prioriteta: Industrija 5.0, odnosno Society 5.0, koji je vrlo indikativan po svojim prioritetima jer jasno pokazuje nameru te zemlje da uđe u četvrtu fazu Porterovog modela industrijskog razvoja, odnosno ekonomije blagostanja.

Popović je, kada je reč o Srbiji, ukazao na to da je naš ključni kompetitivni resurs za industrijski razvoj snažno inženjerstvo, uz napomenu da imamo kvalitetan i veoma diverzifikovan obrazovni sistem, sa obrazovanim kapacitetima po glavi stanovnika koji je svrstavaju u sam vrh Evrope.

On je saopštio da danas više od 33.000 studenata studira inženjerstvo na 11 fakulteta koji pokrivaju sve inženjerske discipline, od poljoprivrede, pa do elektronike i mašinstva.

Prema njegovoj oceni, to je nesumnjivo ogroman potencijal za pokretanje vrlo intenzivnih i ekstenzivnih inovacionih procesa u svim oblastima manufacturing industrije, uključujući i industriju hrane.

U ovom trenutku radimo na programu formiranja mreže regionalnih centara inovacione i tehnološke kompetitivnosti, rekao je ministar i dodao da je u toku realizacija pilot-projekta formiranja centara tehnološke kompetitivnosti za kibernetsko-fizičke proizvodne sisteme.

U procesu formiranja je, takođe, i ministarski savet za digitalnu inovaciju industrije Srbije, a u planu je i izgradnja nacionalnog centra za robotiku, naveo je Popović.

Srbija, kako je istakao, ima viziju i političku volju da sa najvišeg državnog nivoa podrži proces izgradnje industrije 4.0 i uspostavljanje najboljeg ambijenta za razvoj inovacija i digitalne ekonomije u zemlji.

Prema njegovim rečima, naša zemlja je zainteresovana da na ovom polju sarađuje sa Francuskom.

Fokusirajući se na Agritech kao osnovni tematski okvir današnjeg skupa, želim da ukažem na to da Srbija ima poseban interes, pre svega, za biotehnologije, ukazao je Popović.

On je rekao da je naša zemlja usmerena i na razvijanje robotike, pametne automatizacije, satelitske tehnologije, veštačke inteligencije, kao i da želi da industrijalizuje svoju poljoprivredu na modernim osnovama – na platformi 4.0.

To, kako je objasnio, znači da primarna i sekundarna proizvodnja u sektorima industrije hrane moraju da budu zasnovane na primeni industrijskih IKT tehnologija i industrijskog Internet of things.

Prema njegovim rečima, cilj je da na srpskim njivama i proizvodnim linijama u fabrikama većina procesa bude robotizovana i automatizovana primenom pametne automatizacije i veštačke inteligencije.

Popović je naveo da je namera da se, kao što to radi naš vodeći "agritech" Institut Biosens, praćenje napredovanja biljnih kultura na njivama, kao i optimizacija troškova, bazira na podacima sa satelitskih snimaka.