Uspešno završeno drugo razmatranje ekonomskog programa

Međunarodni monetarni fond doneo odluku o uspešnom završetku drugog razmatranja ekonomskog programa u okviru Instrumenta za koordinaciju politike i okončanju konsultacija po članu IV Statuta ove organizacije za 2019. godinu

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) doneo je 17. jula odluku o uspešnom završetku drugog razmatranja rezultata ekonomskog programa Republike Srbije, koji je podržan Instrumentom za koordinaciju politike (The Policy Coordination Instrument – PCI). Istovremeno, zaključene su konsultacije po članu IV Statuta ove međunarodne finansijske organizacije s našom zemljom, objavio je danas MMF.

Tim povodom ocenjeno je da je makroekonomska stabilnost dodatno ojačana u periodu od konsultacija po članu IV iz 2017. godine. Privredni rast, koji je u 2018. godini ubrzan na 4,3%, najviši je u poslednjih deset godina. Fiskalna disciplina se ustalila - od početka 2017. godine budžet opšte države je u suficitu, a učešće javnog duga u BDP-u je niže za oko 15 procentnih poena. Nezaposlenost nastavlja da se smanjuje, a zaposlenost beleži kontinuirani rast. Inflacija je očuvana na niskom nivou, a finansijski sektor je stabilan uz pad učešća problematičnih kredita banaka u ukupnim kreditima na 5,4%, što je najniži nivo ikada. Sprovedene su važne reforme u cilju modernizacije Poreske uprave, a MMF posebno ističe značajan napredak koji je postignut u otklanjanju nedostataka u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Kao i u slučaju drugih zemalja, ocenjuje se da su i dalje prisutni kratkoročni rizici iz međunarodnog okruženja koji se mogu preneti i na našu ekonomiju, uključujući i slabiji od očekivanog rast naših ključnih trgovinskih partnera. Na srednji rok, ekonomska politika treba da obezbedi da strukturni faktori budu podsticajni za rast. To uključuje širenje mogućnosti za dodatno zapošljavanje u Srbiji, unapređenje javnih usluga i smanjenje sive ekonomije. Istovremeno, konstatuje se da su kratkoročni izgledi Srbije ostali pozitivni, uz rast koji je za 2019. godinu projektovan na 3,5%. Ocenjuje se da će u drugoj polovini ove godine doći do ubrzanja rasta u uslovima visokog priliva stranih direktnih investicija, kontinuiranih investicija države i očekivanog oporavka u zemljama koji su naši najznačajniji trgovinski partneri. Pored toga, ocenjuje se da će inflacija biti pod kontrolom i da će se kretati unutar donje polovine ciljanog raspona, kao i da će deficit tekućeg računa ostati u potpunosti pokriven stranim direktnim investicijama.

Odbor izvršnih direktora je pozdravio snažne makroekonomske rezultate podržane Instrumentom za koordinaciju politika. Ocenio je da je privredni rast snažan, javni dug se smanjuje, zaposlenost raste, finansijski sektor je zdrav, a inflacija je niska. Istaknut je značaj snažnih mera i odlučnog sprovođenja strukturnih reformi za očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, suočavanje sa internim i eksternim izazovima, doprinos privrednom rastu i konvergenciju dohotka sa nivoima EU.

Naglašen je značaj očuvanja snažne fiskalne pozicije i daljeg smanjenja nivoa javnog duga, uz sprovođenje mera za podsticanje privrednog rasta. Kao ključni faktori budžetske discipline i privrednog rasta izdvojeni su poboljšanje kvaliteta i strukture rashoda. Za jačanje kredibiliteta fiskalne politike važno je sprovođenje fiskalnog pravila zasnovanog na dugu, ponovno uvođenje indeksacije penzija, reforma sistema zarada i unapređenje okvira za zapošljavanje u javnom sektoru.

Ublažavanje monetarne politike u režimu ciljanja inflacije doprinosilo je rastu ekonomske aktivnosti, a inflacija je očuvana pod kontrolom.

Istaknut je značaj sprovođenja reformi finansijskih institucija u državnom vlasništvu. Pohvaljen je napredak u rešavanju problematičnih kredita, uz ocenu da bi fokus sada trebalo da bude na uspešnom okončanju privatizacije najveće državne banke. Takođe, pozdravljen je napredak vlasti usmeren na unapređenje tržišta kapitala.

Naglašen je i značajan napredak u otklanjanju nedostataka u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, što je dovelo do skidanja Srbije sa tzv. sive liste FATF-a. 
Ocenjeno je da je, nakon nedavnih reformi poreske uprave, potrebno sprovesti dalje napore u pogledu unapređenja poslovnog okruženja i daljih reformi preduzeća u državnom vlasništvu.

Očekuje se da će naredne konsultacije po članu IV Statuta sa Republikom Srbijom biti obavljene u 24-mesečnom ciklusu, u skladu sa odlukom Odbora izvršnih direktora.

(Podsećanja radi, Instrument za koordinaciju politike je na raspolaganju svim zemljama kojima ne treba finansijska podrška Međunarodnog monetarnog fonda, već žele da potvrde posvećenost reformama. Novi program saradnje odobren je u julu 2018. godine, a cilj mu je održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i nastavak strukturnih i institucionalnih reformi za podsticanje bržeg i sveobuhvatnog rasta, stvaranje novih radnih mesta i dalji rast životnog standarda), saopšteno je iz Kabineta guvernera NBS.