Džeparac - ulaganje u razvoj dobrih finansijskih navika deteta

Početak školske godine može da predstavlja pravi finansijski izazov za roditelje. Novi udžbenici, školski pribor, garderoba, vannastavne aktivnosti, ekskurzije – sve su ovo stavke sa kojima se roditelji školaraca susreću svake jeseni, u želji da svojim najdražima obezbede što bolje uslove obrazovanja i odrastanja. Da bi sve potrebe i želje bile podmirene, potrebno je napraviti uravnoteženu finansijsku konstrukciju, pri čemu se iz vida ne sme ispustiti još jedna važna stavka – džeparac.

Brojne su nedoumice sa kojima se roditelji susreću tim povodom – da li je džeparac neophodan ako dete već ima sve što mu je potrebno, kada treba početi sa davanjem džeparca i u kom iznosu, da li novac davati u ustaljenim vremenskim razmacima ili po potrebi… Ako ste postavljali sebi ova pitanja i niste sigurni koji je pravi odgovor. ErsteZnali.rs.daje nekoliko saveta koji mogu pomoći da napravite pravi izbor.

1. Polazak u školu – dobar trenutak za džeparac prilagođen novim troškovima

Boravak u školi je novo iskustvo za dete, koje podrazumeva i situacije u kojim će samo odlučivati da li na nešto treba trošiti novac ili ne. Zato je nova školska godina dobar period da svom detetu omogućite da raspolaže vlastitim novcem, čiji je iznos usklađen sa troškovima koje ima u školi. Da li ćete mu džeparac davati na dnevnom, nedeljnom ili mesečnom nivou zavisi od vašeg dogovora sa detetom. Ipak, imajte na umu da je preporuka da se deci do 12 godina starosti novac daje na nedeljnom nivou, jer u tom uzrastu tek razvijaju veštine dugoročnog planiranja. Od 13. godine već možete početi sa mesečnim isplatama – na taj način dete uči da na duže staze raspolaže onim što ima i dalje razvija veštinu upravljanja novcem.

2. Džeparac znači samostalnost

Iako se trudite da svom detetu obezbedite sve što mu je potrebno, sa razvojnog aspekta važno je da ono i pored toga ima svoj novac, kojim može da raspolaže po sopstvenom nahođenju. Na taj način uči da donosi odluke u vezi sa tim na šta troši novac, razvija odgovornost prema novcu i uviđa njegovu vrednost. Zato je veoma važno da ima slobodu da džeparac troši na šta želi, naravno, ukoliko mu to što kupuje neće naškoditi. Samostalna briga o određenoj sumi novca je dragocena – doprinosi tome da dete stekne samopouzdanje i čini ekonomsko osamostaljivanje lakšim no da se sa prvim sopstvenim novcem susretne tek kao odrasla osoba.

3. Detetu povremeno možete pomoći da napravi pametan izbor

Konačnu odluku na šta će potrošiti novac treba da donese dete, ali to vam ipak ostavlja prostora da ponekad utičete na njega, kako bi napravilo pametan izbor prilikom kupovine, ili uštedelo novac za nešto vrednije. Ovakav pristup stvara mogućnost da dete nauči kako da planira lični budžet, kao i da uvidi odnos između cene i kvaliteta i kasnije samostalno proceni da li je nešto vredno njegovog novca ili ne.

4. Redovnost i tačan iznos su važni

Prilikom davanja džeparca, veoma je važno da se pridržavate dogovorene dinamike isplate i sume, jer dete na vašem primeru uči da poštuje dogovore. Redovnost davanja i visine džeparca pomaže mu i da razvija veštine planiranja, jer unapred zna na koliko novca može da računa.

5. Davanje dodatnog novca nije poželjno

Dok još uvek stiče veštine finansijskog planiranja, može se desiti da dete potroši novac pre no što dobije novi džeparac. U tom slučaju nije poželjno davati dodatni novac – ovakva iskustva predstavljaju važnu životnu lekciju da novca ponekad može i da bude malo i da treba pažljivo promišljati troškove.

6. Džeparac treba trošiti na želje, a ne na osnovne potrebe

Deca bi džeparac trebalo da troše na ono na šta žele, ne na osnovne potrebe, kao što su redovni obroci ili odeća. Na taj način sama odlučuju o prioritetima pri kupovini i stiču iskustvo grešaka bez većih posledica. Ovo pravilo ima izuzetke – ukoliko dete namerno uništi neki predmet ili želi da kupi nešto posebno skupo, deo troškova bi trebalo samo da snosi, jer se na taj način uči odgovornosti.

7. Džeparac ne sme da bude sredstvo nagrade i kažnjavanja

Džeparac ne sme da zavisi od ponašanja i rezultata koje dete pokazuje kod kuće ili u školi. Zato se ne preporučuje povećanje džeparca zbog dobre ocene, odnosno smanjenje ili ukidanje zbog loše. Isto tako, džeparac ne bi trebalo da bude nagrada za manje poslove koji su deo redovnih obaveza deteta, kao što su raspremanje sobe ili pranje sudova – dete je ravnopravni član porodice i od ranog uzrasta treba da nauči da deo kućnih poslova, u skladu sa uzrastom i mogućnostima, leži i na njemu. Džeparac treba da dobije čak i kad se ponaša loše, osim u slučaju kada je nešto namerno uništilo – tada ga treba upotrebiti za nadoknadu troškova.

8. Dodatni poslovi treba da budu posebno nagrađeni

Ako dete obavi kućne poslove koji nisu deo njegovih redovnih obaveza, možete ga posebno nagraditi. Preporuka je da se dogovorite sa detetom oko obaveza i da mu skrenete pažnju na posledice ako obaveze nisu ispunjene.

9. Visinu džeparca odredite prema životnom standardu porodice

Visina džeparca često je tema koja najviše muči roditelje. Koji iznos je primeren? Odgovor zavisi od finansijske situacije porodice – džeparac treba da bude u skladu sa porodičnim životnim standardom. Nedovoljan džeparac može dovesti do toga da se dete oseća isključenim iz svoje društvene grupe, dok bi previsok iznos stvorio nerealnu sliku o stvarnim finansijskim prilikama kod kuće, usled čega dete ne bi naučilo da se nečega odrekne i napravi prioritete.

10. Deca najbolje uče na primeru roditelja

Ne zaboravite da ste vi prvi uzor na koje se vaše dete ugleda. Ukoliko se i sami ponašate finansijski odgovorno, planirate kućni budžet i vrednujete štednju (ne i škrtost), i vaše dete će lakše usvojiti ove navike. Na sopstvenom primeru deci možete pokazati kako se štedi, a savet je i da sa njima podelite i edukativne priče o štednji. Upravo navike koje deca steknu u detinjstvu i mladosti utiču na to koliko odgovorno će upravljati novcem kasnije, kao i na to da li će i koliko štedeti.