Sedam godina rada guvernera Jorgovanke Tabaković – sedam godina stabilnosti

Za sedam godina s guvernerom Jorgovankom Tabaković na čelu, Narodna banka Srbije u potpunosti je ispunila svoje zakonske ciljeve – postignuta je i očuvana cenovna i finansijska stabilnost, zahvaljujući čemu se danas u Srbiji lakše živi, planira i posluje, i donose dugoročne odluke.

Inflacija je s dvocifrenih nivoa svedena na nivo uporediv sa evropskim zemljama i tokom prethodnih šest godina očuvana je na nivou od oko 2 odsto, po čemu je Srbija sada u rangu s razvijenim zemljama. Držanjem inflacije čvrsto pod kontrolom očuvana je realna vrednost dohodaka svih građana Srbije i smanjeni troškovi finansiranja privrede, države i stanovništva. Danas, kao i sedam godina unazad, Narodnoj banci Srbije se veruje da će inflaciju održati pod kontrolom. Pre toga, kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede bila su na nivou od 8 odsto i 10 odsto i prilično su oscilirala. Danas su ona niska i znatno stabilnija i kreću se u granicama novog, nižeg cilja Narodne banke Srbije. Očekuje se i veruje da će stabilnost cena biti očuvana i u naredne dve godine, što znači i da postoji poverenje da će se stabilno poslovno okruženje održati.

Tokom mandata guvernera Jorgovanke Tabaković obezbeđena je relativna stabilnost kursa dinara prema evru, zbog čega građani više ne gledaju u kursne liste sa strahom od promena. Dinar je nominalno ojačao prema evru za 0,7 odsto. U poslednjih sedam godina, intervencijama na deviznom tržištu neto je kupljeno 2,85 milijardi evra. Kretanje kursa dinara ne samo da nije bilo ograničenje za izvozni potencijal domaće ekonomije već se stabilnost pokazala kao ključna karika za produbljivanje saradnje sa svetom. Kao garant stabilnosti i za naredni period – bruto devizne rezerve ojačane su na rekordnu 12,1 milijardu evra.

Dinarska štednja danas je četiri puta veća nego u 2012. godini i raste ubrzano. Preko 71 milijarde dinara dinarske štednje u julu nedvosmisleno govori o vraćanju poverenja u nacionalnu valutu. To što je 10 odsto dinarske štednje položeno na period preko dve godine takođe govori o vraćanju poverenja u dinar. Učešće dinara se povećava i u javnom dugu, na 27 odsto, a raste i učešće sedmogodišnjih i desetogodišnjih hartija, koje su do pre sedam godina bile nezamislive za naše tržište – danas su sedmogodišnje i desetogodišnje dinarske hartije Srbije izuzetno tražene, uprkos četiri puta nižim kamatama.

Sačuvana je finansijska stabilnost i rešeno nasleđe problematičnih kredita. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima u bankarskom sektoru rešavano je na sistemski način i na kraju juna spušteno je na 5,2 odsto, što je za 17,2 procentna poena niže nego kada je usvojena Strategija za rešavanje problematičnih kredita. Njihovo stanje smanjeno je za 307 milijardi dinara, odnosno za čak 71 odsto, a Srbija danas u međunarodnim okvirima služi kao primer zemlje koja je na najbolji način rešavala pitanje problematičnih kredita.

Danas su kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu dva puta niže, a privredi tri puta niže nego 2013. godine, kada je započeo kontinuirani ciklus ublažavanja monetarne politike. I time je Narodna banka Srbije s guvernerom Jorgovankom Tabaković na čelu povećavala raspoloživi dohodak građana i privrede, podsticala kreditnu aktivnost i doprinosila rastu investicija i ekonomske aktivnosti.

Smanjenje troškova kamata za oko 50 odsto u odnosu na 2014. godinu, kao i po osnovu kursnih razlika za oko 80 odsto, takođe je bilo važan faktor povećane uspešnosti privrede u proteklim godinama. Kamatne stope na dinarske državne hartije danas su za oko 10 procentnih poena niže nego 2012. godine (četiri puta niže), što je jedan od faktora uspešnog uređenja javnih finansija i pada učešća javnog duga na oko 50 odsto bruto domaćeg proizvoda. Rashodi kamata po osnovu primene instrumenata monetarne politike nikad nisu bili niži, a razlog tome u velikoj meri je i u izmenjenom modelu aukcija koje je guverner Jorgovanka Tabaković uvela u decembru 2012.

Konkretna potvrda poverenja u jačanje i dobre izglede naše ekonomije dolazi i kroz strane direktne investicije, koje su prošle godine dostigle 8,2 odsto bruto domaćeg proizvoda. Preko 10 milijardi evra priliva tokom 2015–2018, koji se i dalje nastavlja ubrzanom dinamikom, predstavlja znak poverenja. Konkretna potvrda poverenja jeste i emisija desetogodišnje evroobveznice na međunarodnom tržištu, po kamatnoj stopi od 1,6 odsto, čime je na pravi način vrednovano ono što je postignuto u prethodnom periodu.

U proteklih sedam godina doneti su brojni reformski zakoni i regulatorna rešenja kojima je unapređen poslovni ambijent u zemlji i ojačana zaštita korisnika finansijskih usluga u svim segmentima. Jedna od najznačajnijih novina jeste i sveobuhvatna reforma platnog sistema, pre svega uvođenje sistema za instant plaćanja čiji je operator Narodna banka Srbije – sistem IPS NBS. Reč je o najsavremenijem platnom sistemu, koji radi neprekidno – 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, 365 dana godišnje i omogućava prenos novca u roku od nešto više od jedne sekunde.

O značajnoj ulozi koju je Narodna banka Srbije imala u proteklih sedam godina u procesu evropskih integracija Srbije govori i činjenica da su otvorena oba pregovaračka poglavlja za koje je Narodna banka Srbije rukovodeća institucija – pregovaračko poglavlje 9 – Finansijske usluge i pregovaračko poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika.

Narodna banka Srbije će i u narednim godinama nastaviti da ispunjava svoje zakonom propisane ciljeve očuvanja stabilnosti u službi najboljih interesa građana, privrede i države u celini, saopšteno je iz Kabineta guvernera.