Pala tražnja za pšenicom zbog manjeg izvoza

Slab izvoz pšenice iz Srbije i pad tražnje mlinara za pšenicom doveli su poslednjih dana do pada tražnje za pšenicom u našoj zemlji.

Do naglog preokreta, prema stručnjacima, došlo je jer veliki kupci ne žure sa nabavkama i koriste tendenciju snižavanja cena pšenice koja i dalje traje bez prognoza šta bi se moglo očekivati, piše Politika.

Predsednik "Žitounije" Zdravko Šajatović kaže da je osnovni uzrok manji izvoz pšenice iz Srbije, što je dovelo do pada cene žita koje obično u ovom periodu godine poskupljuje.

Pšenica je na berzi koštala 17,20 dinara ( bez PDV-a), što je za oko šest dinara manje u odnosu na cenu iz juna (koja je bila na petogodišnjem maksimumu) i potpuno neočekivano za proizvođače.

Praktično cena je ista kao početkom jula i prva početna ponuda za ovogodišnji rod.

"Očekivalo se da će cene rasti, ali to se nije dogodilo. Ponuda je prevelika, znatno veća od tražnje zbog drastičnog pada izvoza. Prošle godine u julu i avgustu, neposredno posle žetve izvoz pšenice iz Srbije bio je 400.000 tona a ove - svega oko 60.000 tona. Izvoz preko dunavskih luka u Konstancu je minimalan i nezahvalno je predviđati šta će se dalje događati", istakao je Šajatović.

Svemu je, smatra Šajatović, doprinela "prevelika cena pšenice u jednom trenutku".

Kada je reč o brašnu, on kaže da je mesečni izvoz u julu i avgustu bio na nivou prošlogodišnjeg proseka ali da plasman na okolna tržišta u poslednje dve godine beleži pad.

Na pitanje kakav je kvalitet pšenice ovogodišnjeg roda, Šajatović ističe da su negativni uticaji klimatskih promena postali realnost u Srbiji.

Kako je rekao, prinos je smanjen, a u delovima zemlje pojavio se mikotoksin fuzarijum, što utiče na pad kvaliteta i povećava troškove u ovoj industriji

Za Srbiju je, kako kaže, najvažnije da radi na podizanju kvaliteta žita i ističe da je pored svih problema naša zemlja i dalje najveći izvoznik pšenice i brašna u CEFTA regionu.

"Neozbiljno je kada govore da ćemo imati dovoljno pšenice za domaće potrebe, jer Srbija, sa ovim potencijalom, treba da bude izvozno orijentisana", zaključio je Šajatović za Politiku.