U prvoj polovini 2019. godine vlasnike promenilo 47.000 nepokretnosti

Nove vlasnike u Srbiji ima čak 47.000 nepokretnosti! Toliko je u prvoj polovini 2019. godine sklopljeno kupoprodajnih ugovora, a njihova ukupna novčana vrednost iznosi čak 1,8 milijardi evra, što je 12% više u odnosu na isti period lane kada je to bilo 1,6 milijardi. 

Iako je obim prodaja nešto smanjen u odnosu na isti period prošle godine kada je sklopljeno 48 hiljada kupoprodajnih ugovora, trend pokazuje da je cena samih nepokretnosti porasla, imajući u vidu porast ukupne novčane vrednosti za 0,2 milijarde (200 miliona evra). To je ostvareno zbog rasta prodaje nepokretnosti u novogradnji za 13%. Uobičajeno je da novogradnja ima više cene u odnosu na starogradnju.

Treba napomenuti i da je za prvu polovinu 2019. karakteristično i da su sve prometovane nepokretnosti upisane u katastar nepokretnosti, zahvaljujući primeni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Više od polovine novčanih sredstava obrne se na nekretninama u Beogradu, i to 995 miliona evra, što je značajan rast u odnosu na 830 miliona evra u prvoj polovini 2018. godine.
Po prometu, prvi nakon Beograda je Novi Sad u kome vrednost tržišta iznosi 194 miliona evra. U istom periodu lane vrednost je bila 185 miliona evra. 

Zatim po vrednosti tržišta slede Niš sa 46 miliona evra, Subotica sa 32 miliona evra, Pančevo sa 25 miliona evra i Kragujevac sa 24 miliona evra.

ŠTA SE I GDE NAJVIŠE KUPUJE
 

Od ukupnog trgovanja nepokretnostima čak 27% se odvija u glavnom gradu Beogradu, a 36% u Vojvodini.

Za kupovinu su u Srbiji najtraženiji stanovi (47%), što je znatno više nego u istom periodu prošle godine kada su stanovi u trgovanju imali udeo od 33 %. U trgovini stanovima obrne se skoro polovina ukupnih novčanih sredstava, odnosno 850 miliona evra (u prvoj polovini 2018. to je bilo 775 miliona evra). 

Kuće su u Srbiji manje tražene od stanova i predstavljaju 13% udela na tržištu.

Poljoprivredno zemljište čini 18% ukupnog trgovanja nepokretnostima. Novčana vrednost tržišta poljoprivrednog zemljišta je oko  87.6 miliona evra. U istom periodu lane tržište poljoprivrednog zemljišta imalo je  vrednost oko 72 miliona evra, a udeo u ukupnom tržištu nepokretnosti bio je 20%.

Najviše cene poljoprivredno zemljište postiže u Bačkoj. U Južnobačkom okrugu postignuta je najviša cena i to od 21.800 evra za hektar zemljišta. I u istom periodu prošle godine u Južnobačkom okrugu je bila postignuta najviša cena za poljoprivredno zemljište, a tada je iznosila 20.700 €/ha. Sa druge strane, Severnobački okrug drži najvišu minimalnu cenu po hektaru u Srbiji. Tamo se u prvoj polovini 2019. godine za hektar moralo izdvojiti najmanje 3.400 evra, a u istom periodu 2018. čak 3.650 evra.

Treba primetiti i da je u čitavoj Srbiji, izuzev Beograda, vrednost medijane za poljoprivredno zemljište porasla. I srednja vrednost takođe je porasla u odnosu na prošlu godinu, ponovo izuzimajući Beograd i Južnu i Istočnu Srbiju.

Kada razmišljamo o Beogradu i tržištu nepokretnosti, obično mislimo na trgovanje stanovima, ali u glavnom gradu u ponudi se može naći i poljoprivredno zemljište, a cene su se u prvoj polovini 2019. godine kretale od 1.100 do12.500 evra po hektaru. U istom periodu 2018. raspon cena bio je od 1.000 do 15.400 evra/ha.

Poljoprivredno zemljište čini 20% ukupnog trgovanja nepokretnostima. Novčana vrednost tržišta poljoprivrednog zemljišta je oko 72 miliona evra. To je skoro 11 puta manje od novčane vrednosti tržišta stanova i predstavlja manje od 5% ukupne novčane vrednosti tržišta nepokretnosti u Srbiji. Najskuplje poljoprivredno zemljište kupljeno je u Bečeju po ceni 25.000 €/ha.

CENE KVADRATA STANOVA, GARAŽA, POSLOVNOG PROSTORA
 

Najskuplji kvadrat u Srbiji i u 2019. godini je na ekskluzivnoj lokaciji Beograda na vodi i koštao je 7.918 evra, a ukupna cena stana bila je 973.888 evra. U staroj gradnji najviša cena po kvadratu plaćena je 3.600 evra za stan u ulici Kralja Petra, dok je najviše novca za stan u starogradnji, 870.000 evra, izdvojeno za nepokretnost površine 343 m² u blizini opštine Novi Beograd.
Najviše plaćena kuća, prodata sa okućnicom, u prvoj polovini 2019. godine, dostigla je cenu od 1.140.00 evra, a nalazi se u elitnom beogradskom naselju Dedinje, na teritoriji opštine Savski venac.

Cenu od 2.680.000 postigao je poslovni prostor od 1.600  m ² na centralnoj gradskoj lokaciji, u blizini zgrade Narodne skupštine.

Interesantno je da je cena jedne garaže na Dorćolu dostigla cenu od 30.000 evra, što je gotovo kao cena garsonjere u nekom manje atraktivnom delu grada.