Počela pomama za zlatom i švajcarcima

Velike države i bogati pojedinci pripremaju se za crne dane, a poslednjih meseci ubrzala se pomama za zlatom i ostalim vrednostima koje u nesigurnim vremenima omogućuju očuvanje imovine.

To je izraz strahovanja da će trgovinski ratovi i neizvesni politički događaji poput Bregzita poremetiti malaksalu svetsku ekonomiju i gurnuti je u krizu.

Tako je cena zlata na svetskim berzama početkom septembra dostigla oko 1.550 dolara za uncu, najviše u prošlih šest godina, prenosi Poslovni.hr.

Poredjenja radi, u maju se taj dragoceni metal prodavao po ceni od 1.300 dolara.

Gotovo svi analitičari očekuju da će njegova cena do kraja godine nastaviti s rastom.

Da investitori traže pribežište pred krizom, potvrđuje i jačanje švajcarskog franka koji se po vrednosti sve više približava evru.

U aprilu prošle godine evro je vredeo 1,2 franka, a početkom ovoga septembra samo 1,08 franaka, što je najmanja razlika između tih valuta u poslednje dve godine.

Znatno poskupljenje zlata poklopilo se s lošim vestima u ekonomiji, tokom proleća i leta.

Ekonomije Nemačke i Italije došle su na rub recesije, a znatno usporavanje ekonomije dogodilo se u Kini i SAD.

Na skok cena zlata uticala je i propast američko-kineskih trgovinskih pregovora u maju.

Potražnja za zlatom u svetu dostigla je ove godine najviši nivo u poslednjih pola veka, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato u Londonu.

Najveći njegovi potrošači su stanovnici Indije i Kine, koji su tradicionalno skloni kupovanju dragocenih metala.

Međutim, zlato su počele naglo gomilati i države u svojim centralnim bankama, pre svega to su Rusija i Kina, a slede ih i mnoge evropske zemlje.

Sve centralne banke stvaraju devizne rezerve, koje se obično sastoje od dolara, evra ili trećih valuta.

Prosle godine, centralne banke u svetu kupile su rekordnu 651 tonu dragocenog metala.

Svetski savet za zlato to pojašnjava njihovom željom da svoje rezerve učine raznolikijim i otpornijim na poremećaje tokom crnih dana.