Propast preduzeća koje je nekada obavljalo poslove širom sveta

Sudija Privrednog suda u Zrenjaninu Jelica Baković oglasila je prvu javnu prodaju pokretne imovine zrenjaninskog preduzeća MIP u likvidaciji.

Ukupna vrednost imovine koja je ponuđena na prodaju, a koja je svrstana u 101 stavku, iznosi 3.973.213 dinara. Najskuplje stavke na ovom podugačkom spisku su drveni hangar, procenjen na blizu 1,9 miliona dinara, i hala plastifikare, čija je vrednost oko 1,5 miliona dinara, prenosi B92.net.

Zanimljivost kod ovakvih prodaja, koje stižu mnogo kasnije od momenta propasti firme, jeste da se na spisku nađu bukvalno muzejski primerci, pre svega tehnike iz 20. veka.

Tako je na prodaju ponuđen video-rekorder po početnoj ceni od 522 dinara, kao i kompjuter "pentium" po istoj ceni. Ima na spisku i telefonskih aparata po 200 dinara, slika razne vrste po ceni od 522 dinara, ali i ogledala – jeftinijih i skupljih. 

MIP je nastao 1949. godine iz privatne bravarske radionice "Engl". U početku se bavio isključivo bravarskim poslovima, a vremenom je proširio obim delatnosti.

Dve decenije kasnije firma se integrisala sa Pokrajinskim građevinskim preduzećem "Pionir".

Novoformirana firma, pod nazivom SOUR "GIK – Banat", funkcionisala je sve do 1989. godine.

Tada je MIP izašao iz sastava Građevinsko-industrijskog kombinata "Banat" i nastavio je da posluje kao zasebno preduzeće.

U toku svog postojanja, izvodilo je radove na mnogim objektima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu – Nemačkoj, Austriji, Rusiji, Panami, Kuvajtu i Tanzaniji.

Kompanija "Proizvodnja Mile Dragić", vlasnika Mileta Dragića, poznatog srpskog biznismena i proizvođača vojne i policijske opreme, za dva miliona dinara kupila je 70 odsto društvenog kapitala MIP-a, na aukciji održanoj u Novom Sadu krajem maja 2003. godine.

Firma koja je beležila veće rashode od prihoda prodata je iz drugog puta, jer na prvoj aukciji, u aprilu iste godine, nije bilo zainteresovanih kupaca.

Imovina MIP-a, po proceni Agencije za privatizaciju, u to vreme je vredela 20,2 miliona dinara i verovatno je otuda bila obaveza većinskog vlasnika da u razvoj firme uloži devet miliona dinara. Međutim, novom gazdi nije pošlo za rukom da MIP vrati na stare staze slave.

Preduzeće MIP je, posle više decenija postojanja, doživelo sudbinu GIK-a "Banat" i brojnih drugih propalih zrenjaninskih privrednih kolektiva.

Njegova likvidacija je proglašena 2011. godine, jer nije uspevao da izmiri svoje obaveze, dok se račun nalazio u višemilionskoj blokadi.

Još tada je objavljena i prodaja nepokretne imovine MIP-a, kako bi bila namirena potraživanja poverilaca.