Autentična hrana i rukotvorine su najbolji brend Srbije

U Grijer kući u Švajcarskoj, više od 170.000 turista svake godine može uživo da posmatra pravljenje unikatnog sira sa geografskom oznakom i kupovinom proizvoda i suvenira doprinese razvoju lokalne zajednice. Mesto ovako razvijenog iskustvenog turizma u Srbiji ne postoji, iako je naša zemlja zaštitila više od 50 proizvoda, po čemu je ispred Švajcarske.

To je jedan od primera dobre prakse predstavljenih na prvom Švajcarsko-srpskom forumu, koji su organizovali SEEDEV i NALED, uz podršku Švajcarske razvojne saradnje, a koji pokazuju kako proizvodi sa geografskom oznakom (GI) porekla mogu biti pokretači razvoja lokalne i regionalne ekonomije, malih i velikih proizvođača, čuvari tradicionalnih tehnika proizvodnje i kulturnog nasleđa, navodi se u saopštenju.

U svetu, proizvoda sa GI oznakom ima oko 8.000 i to samo u domenu poljoprivrede i hrane, od čega je gotovo polovina (3.900) registrovana u Evropi. Vrednost prometa ovim proizvodima samo u Evropskoj uniji premašuje 55 milijardi evra godišnje i čini 15% evropskog izvoza hrane i pića.

Leskovački ajvar, užička pršuta, zlatarski sir, pirotski ćilim, ariljska malina, bezdanski damast, Sirogojno pletenine, tekeriški peškir i grnčarija iz Zlakuse, samo su deo liste autentične hrane, rukotvorina i zanata, čiji je razvoj podržala Vlade Švajcarske kroz brojne programe.

- S obzirom na to da su tradicija i nasleđe srpske gastronomije podjednako vredni kao švajcarski, radili smo na jačanju vidljivosti GI proizvoda, boljem razumevanju njihovog tržišnog potencijala i upravljanju kvalitetom. Naša podrška usmerena je na ohrabrivanje proizvođača da udruženo rade na promociji i plasmanu GI proizvoda, jačanju njihovih kapaciteta i kontroli kvaliteta proizvoda – izjavio je Filip Ge, ambasador Švajcarske u Srbiji.

Vladan Vasić, član UO NALED-a i gradonačelnik Pirota, grada čiju slavu u svetu pronose pirotski ćilim, kačkavalj i peglana kobasica, istakao je da osim hrane i rukotvorine mogu da budu vredan resurs za lokalni ekonomski razvoj.

- Izrada rukotvorina predstavlja drugi najvećih izvor prihoda poljoprivrednih gazdinstava u EU i da bi se Srbija primakla tom rezultatu, potrebna je sistemska podrška države i lokalnih samouprava udruženjima proizvođača, u pakovanju, dizajnu i plasmanu. Čak 56% udruženja ističe da im je upravo to potrebno, a svako drugo nema svoj prostor za rad i za takvu vrstu podrške gledaju u svoju lokalnu samoupravu – dodao je Vasić.

Proizvodi s geografskom oznakom su sinonim ne samo za autentičnost već i za kvalitet. Za tri četvrtine naših građana, GI oznaka je potvrda da su sastojci korišćeni za pripremu isključivo iz kraja iz kojeg je proizvod, a 54% da je proizveden na tradicionalan način. Istraživanje stavova potrošača, sprovedeno neposredno pre foruma, pokazalo je i da građani najčešće kupuju proizvode sa GI oznakom zbog ukusa (69%), uverenja da su zdraviji (56%), da su pravljeni ručno i domaćinski (53%) i zbog želje da pomognu razvoj srpskih proizvoda (50%).