Digitalizacija - pokretač razvoja i progresa

Poljoprivreda nove generacije, veštačka inteligencija, pametni gradovi, geoinformacije i geoprostorni sistemi, kao i regulisanje statusa nepokretnosti bile su teme kojima su se bavili naši i svetski stručnjaci na upravo završenoj trodnevnoj Međunarodnoj konferenciji „Digitalizacijom do razvoja za održivu budućnost u Istočnoj Evropi“.

Učesnici konferencije, iz  20 zemalja, saglasili su se da su inovacije i digitalne tehnologije veoma važne za održivi razvoj i našu budućnost, da uz pomoć novih softvera, geoprostornih podataka, različitih servisa možemo da se suočimo sa izazovima sa kojima se svet danas susreće, a to su klimatske promene, urbanizacija, nasilni sukobi.

Stručnjaci su saglasni u tome da digitalizacija iz korena menja društvo, pokretač je razvoja i progresa, a samim tim utiče i na promenu globalnih negativnih trendova.

„Ovom konferencijom Srbija je postala centar u kojem se razmenjuju znanja u oblasti digitalnih tehnologija, a ujedno je priliku da svetu prikaže koliko je na tom polju postigla“, rekao je šef Kancelarije za Svetsku banku u Srbiji, Stiven Ndegva.

Naša država ima podršku i od Ujedinjenih nacija koju je na konferenciji u Vrdniku preneo stalni koordinator UN za Srbiju, Hans Fridrih Šoder.

On je istakao da će UN i dalje raditi sa srpskom vladom na digitalizaciji i poboljšanju Republike Srbije u tom smislu.

Najsavremenije svemirske tehnologije, satelitski sistemi, infrastruktura geoprostornih podataka i geoservisi prioriteti su Vlade Srbije koja ima izuzetan naučni potencijal, kazao je ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.

Dodao je da imamo izuzetnu inženjersku bazu i da se naši inženjeri nalaze među pet najboljih u svetu.

Upravo zahvaljujući inženejrskom znanju Srbija je lider u inovacijama i novim tehnologijama u ovom delu Evrope, naglasio je Popović.

„Prošle godine je izvoz IT usluga Srbije premašio milijardu i 150 miliona evra. To je prvi put u našoj istoriji da je izvoz IT usluga bio veći od izvoza poljoprivrednih proizvoda. Očekujemo da ćemo krajem ove godine moći da kažemo da će izvoz dostići rekordnih milijardu i 500 miliona evra. Ako ovako nastavimo, a nema razloga da se taj trend menja, izvoz će u narednoj godini da bude još veći – blizu 2 milijarde evra“.

Naš inovacioni eko sistem prepoznat je u svetu po globalnim šampionskim kompanijama u razvoju softvera, konkretno u razvoju softvera za anlizu podataka u geoprostornim sistemima, u biomedicini, u blokčejni i gejming industriji, u veštačkoj inteligenciji i pametnim gradovima.

Država će nastaviti da podstiče inovacije i inovativno preduzetništvo. Samo u prošloj i ovoj godini Srbija je uložila preko 70 miliona evra u izgradnju najmodernije inovacione infrastrukture, rekao je Popović.

Republički geodetski zavod izabran je za suorganizatora događaja zbog izuzetnih rezultata na polju digitalizacije usluga te ustanove.

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković je istakao da Zavod postaje digitalna platforma koja će biti nosilac svih geoprostornih podataka za planiranje novih koridora i transportnih mreža.

Zahvaljujući digitalizaciji, arhiv veličine 3.000 kvadratnih metara staje na jedan disk, a čuvanje podataka postaje bezbednije, naveo je on.

„Kada smo pre četiri godine sa Svetskom bankom krenuli u reformu RGZ-a onda je prvi savet bio da upravo obiđemo zemlje koje su bile primer dobre prakse. To smo uradili i zatim napravili našu viziju u čijoj smo realizaciji dosta odmakli zahvaljujući međunarodnim organizacijama koje su suorganizatori ove konferencije, našim prijateljima i sponzorima“, rekao je Drašković i dodao da se RGZ već sad nalazi pred novim izazovima koji predstoje u periodu 2020-2025.

Drašković je podvukao da digitalizacija i održivi razvoj, transformacija države ne mogu da se urade bez dobrih registara, koji su ažurni i pouzdani i omogućavaju lak pristup građanima.

U izradi novih, savremenih registara RGZ-u pomaže Svetska banka kroz projekat „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji“ kao i Radna grupa za upravljanjem zemljištem UN (UNECE) u koju je uključeno 56 zemalja.

Među njima je i Srbija koju UNECE, prema rečima Fredrika Zeterkvista, predsedavajućeg te grupe, želi još više da uključi u proces uređenja zemljišne administracije.

Na tom značajnom skupu ukazano je i na važnost organizacija civilnog sektora kao što je NALED, a koji je direktoru Republičkog geodetskog zavoda dodelio priznanje „Reformator godine“ u Srbiji.

Draškoviću to priznanje predstavlja ličnu, ali i zahvalnost instituciji i zaposlenima koji su marljivo radili na reformi RGZ-a i našeg društva u celini.

Nagrada je doprinela i da geoprostorni podaci i potreba za digitalizacijom postanu vidljivi.

Na značaj konferencije, ukazao je ministar Popović koji je istakao da bi slični skupovi kao mesto razmene različitih iskustava, dobre prakse, saradnje, ali izazova u oblasti digitalizacije i geoprostornih sistema trebalo da se održavaju redovno na mikro, ali i na regionalnom novou.

Međunarodna konferencija „Digitalizacijom do razvoja za održivu budućnost u Istočnoj Evropi“ održana je u Vrdniku od 18. do 20.septembra.

Organizovali su je Republički geodetski zavod, Zajednički istraživački centar Evropske komisije, Svetska banka, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Komisija eksperata UN za globalno upravljanje geoprostornim informacijama u Evropi i Ekonomska komisija UN za Evropu.