Naša zemlja se vratila na nivo javnog duga iz perioda pre pandemije

Pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović govorio je na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona u Bečićima o ekonomskoj situaciji u Srbiji, fiskalnoj i monetarnoj politici u doba svetske ekonomske krize i visoke inflacije, sprovedenim reformama i planovima za naredni period.

Popović je, na panelu „Zdrave javne finansije – ključni preduslov privrednog rasta i izgradnje moderne tržišne privrede i u uslovima produžene geopolitičke neizvesnosti”, istakao da je udeo javnog duga u BDP-u Srbije trenutno na nivou od 51,4 odsto, što znači da je naša zemlja uspela da se vrati na nivo iz perioda pre pandemije, i pored tri paketa ekonomske podrške privredi i građanima u ukupnom iznosu od oko devet milijardi evra.

On se, podsetivši na to da su tokom pandemije pokrenute dve garantne šeme za pomoć privredi, osvrnuo i na nova fiskalna pravila, predviđena izmenama Zakona o budžetskom sistemu, koji je usvojen krajem 2022. godine.

Država je, kako je naglasio, pokazala fiskalnu disciplinu i odgovornost, pri čemu je gotovo sav portfolio skupljih dugova refinansiran, tako da smo u ovu svetsku ekonomsku krizu ušli spremni.

Prema njegovim rečima, prosečna stopa zaduživanja na portfolio javnog duga je krajem godine iznosila 2,8 odsto.

Trend u svetu je rast kamatnih stopa centralnih banaka, što se preliva na bankarski sektor i njihove kamate, a u regionu Zapadnog Balkana banke čine čak 95 odsto svih izvora finansiranja, rekao je on i dodao da zato treba da radimo na razvoju tržišta kapitala, odnosno kreiranju alternativnih izvora finansiranja za privredu.

On je podsetio na to da je Srbija usvojila Zakon i Strategiju razvoja tržišta kapitala.

Popović se osvrnuo i na borbu protiv sive ekonomije, ističući da su na tom polju ostvareni značajni pomaci, uvedeni novi sistemi e-fiskalizacije i e-faktura, te da se radi na uvođenju sistema e-akciza.

U tom kontekstu je podsetio i na studiju NALED-a prema kojoj je obim sive ekonomije u proteklih pet godina, od 2017. do 2022. godine, pao sa 14,9 na 11,7 odsto.

Iz godine u godinu, kako je naglasio, smanjuje se poresko opterećenje zarada, čime se rasterećuju poslodavci i dodatno stimuliše privreda, a i dalje se radi na reformi i modernizaciji Poreske uprave, u pravcu pojednostavljenja procedura, što donosi koristi i privredi i građanima.

Na panelu su učestvovali i ministar finansija Crne Gore Aleksandar Damjanović, ministar finansija i trezora Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, kao i šefica kancelarije MMF za Zapadni Balkan Stefani Verena Eble.