Đorđević: Predložićemo fleksibilno javno vreme

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Ðorđević najavio je da će njegovo ministarstvo predložiti svim državnim organima uvođenje fleksibilnog radnog vremena.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uvelo je za svoje zaposlene fleksibilno radno vreme, prema kojem radnici mogu raditi najranije od sedam ili najkasnije devet sati, i na taj način rasporediti svoje osmočasovno radno vreme.

“Mi smo analizirali korišćenje fleksibilnog radnog vremena, kako u inostranstvu tako i velikim kompanijama. Uočili smo pozitivne efekete, od toga da su radnici bili zadovoljniji i efikasniji, a uz uštede. Prirodno je da smo mi prvi koji smo to uveli koji ćemo analizirati rezultati i da to bude model kako će svi drugi raditi ako se pokaže efikasnim”, objasnio je Ðorđević za Tanjug, prenosi Bankar.rs.

Rekao je da ne sumnja u uspešnost fleksibilnog radnog vremena, ističući da je Ministarstvo bilo suočeno sa konkretnim problemom da su centri za socijalni rad i neka odeljenja u opštinama, kako boračka i dečija zaštita imala isto radno vreme, te su svaki dan dolazila rešenja pred kraj radnog vremena, zbog čega je postojala potreba da neki ljudi ostaju prekovremeno i da se plaćaju prekovremeni sati.

“Sada će moći rukovodioci da organizuju bolje radno vreme, i da nekima kažu da dolaze kasnije. Oni će biti zadovoljniji, a imaće svojih osam sati rada. Indirektno to je i veliki plus zbog brige o našim majkama, koje imaju malu decu, rade u ministarstvu, a s obzirom da im je radno vreme od 7.30, a škola počinje u 8, postoji potreba da moraju da se snalaze šta sa detetom. Ovo je način da rukovodioci majkama daju mogućnost da decu odvedu u školu, da ne trpi posao, i to sve u skladu sa zakonom”, rekao je on.

Ðorđević je istakao da je ovo prva mera u cilju poboljšanja zadovoljstva zaposlenih na radnom mestu.

Na razna testiranja u svetu sa radnim vremenom, kaže da ministarstvo gleda i osluškuje sve što se u oblasti rada čini u inostranstvu, ali dodaje da naša zemlja nema luksuz da eksperimentiše previše, već želi da koristi tuđa iskustva i budemo pametni bez “dečijih bolesti”.