Konferencija Nacionalne perspektive cirkularne ekonomije

Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije posvećeno je ciljevima cirkularne, odnosno zelene ekonomije, jer se ona ne odnosi samo na pitanja životne sredine, već je mnogo širi koncept koji obuhvata i ekonomiju i održivost razvoja, ali pre svega filozofiju življenja moderne civilizacije koja mora pronaći odgovore na procese devastacije koji su na delu, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na današnjoj konferenciji "Nacionalne perspektive cirkularne ekonomije – iskoristimo mogućnosti!" održane u okviru projekta "Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena", saopštilo je ministarstvo zaštite životne sredine.

Govoreći o cirkularnoj ekonomiji, ministar je rekao da ona obuhvata ciljeve održivog razvoja, ali ih i nadilazi, jer je trend povećanja prosečne godišnje temperature u svetu, uprkos opšte usvajanim programima i strategijama održivog razvoja na globalnom planu, ukazao da oni nisu dovoljni, i da je Planeti potreban sveobuhvatniji i delotvorniji odgovor na loše posledice razvoja. Da bi Planeta opstala, potrebno je dugoročnije planiranje i konačno ispunjavanje obećanja, obećanja koja smo davali sebi, svojoj deci, budućim generacijama, istakao je Trivan. 

Ministar je napomenuo da se nacionalne razvojne promene u oblasti zaštite životne sredine temelje na principima cirkularne ekonomije, zbog čega je Ministarstvo formiralo posebnu grupu koja se bavi zelenom ekonomijom.

Trivan je istakao da svaki korak u izmenama zakonskih propisa u oblasti zaštite životne sredine, odnosno upravljanja otpadom, ide u pravcu cirkularne ekonomije. Predloženim izmenama zakonskih propisa predviđena je veća nadležnost i, samim tim, veća odgovornost lokalnih samouprava u rešavanju ekoloških problema, i konkretne akcije na uređenju životne sredine, kao što je zabrana plastičnih kesa, rekao je ministar i objasnio, da zaštita životne sredine mora da funkcioniše pre svega na nivou lokalnih zajednica, gde ćemo zajedničkim snagama moći da utičemo na kreiranje boljeg života za sve građane. 

Ministar je naveo neke od novih mera u uređenju sistema upravljanja otpadom koje su saglasne ciljevima cirkularne ekonomije, kao što su uređenje upravljanja farmaceutskim otpadom, zabrana ponovnog rada na poslovima u zaštiti životne sredine entitetima koji su se svojim radom na neki način ogrešili o zakon, dalji rad na pronalaženju nepropisno odloženog opasnog otpada i njegovog zbrinjavanja, i veća izdvajanja podsticajnih sredstava namenjenih reciklažnoj industriji.

Predloženo povećanje izdvajanja budžetskih sredstava za zaštitu životne sredine od 27 posto, kako je naglasio ministar, omogućilo bi veća izdvajanja i pomoć specijalizovanim organizacijama za reciklažu otpada, kako bi uspešno očistili Srbiju. 

Srbija je na početku kada je u pitanju primena koncepta i ostvarivanje ciljeva cirkularne ekonomije, ali se pred našom zemljom otvaraju šanse, jer primenom novih tehnologija možemo ubrzano preći put kojim su prolazile druge razvijene zemlje, rekao je Trivan.

Naglašavajući da će rezultati zajedničkog projekta pružiti nove pomake u savladavanju tog puta, ministar Trivan je izrazio punu zahvalnost Nemačkoj kao zemlji koja je jedan od najvažnijih primera u svetu kako se država odnosi prema životnoj sredini, i pomoći Nemačke razvojne saradnje i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) u realizaciji projekata na zaštiti životne sredine u Srbiji. 

Ambasador Nemačke Tomas Šib rekao je da Nemačka već deceniju radi na jačanju cirkularne ekonomije koja ima zadatak da integriše ekonomiju i održivost razvoja, i da će svoja iskustva preneti Srbiji u okviru dalje saradnje.

Šib je naglasio da je Srbija važan partner Nemačkoj koja podržava našu zemlju na njenom putu ka članstvu u EU. On je rekao da u primeni cirkularne ekonomije privredni sektor mora imati ključnu ulogu, i ukazao veliku zainteresovanost nemačkih kompanija da se uključe u razvojne projekte Srbije i doprinesu razvoju cirkularne ekonomije u našoj zemlji.

Vođa projekta Marija Bogdanović naglasila je da su evropska iskustva u primeni koncepta cirkularne ekonomije dobar osnov za dalje sistemsko uvođenje koncepta cirkularne ekonomije i njegove primene u razvoju srpske privrede. 

Na Konferenciji održani su paneli „Uticaj cirkularne ekonomije – sa kojim potencijalom raspolažemo?“ i „Razvoj poslovanja i lokalnih aktera“. Govoreći o uspostavljanju okvira za cirkularnu ekonomiju na prvom panelu, Radmila Šerović iz Sektora za otpad ministarstva istakla je da je ministarstvo postiglo odlične rezultate u ovoj oblasti, jer su ove godine usvojena tri pravilnika važna za uspostavljanje sistema upravljanja otpadom, koja su usklađena sa značajnim evropskim direktivama, čime je izvršena transpozicija pravne tekovine EU po kojoj otpad nije otpad, već sirovina za dobijanje drugog proizvoda.