U planu niz konkretnih mera za čistiji vazduh u Srbiji

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić predsedavala je danas sastanku Radne grupe za zaštitu vazduha u Republici Srbiji na kojem je rečeno da je u planu da Beograd za sedam godina u gradskom prevozu više nema nijedan autobus na dizel gorivo, jer bi u tom periodu trebalo da svi budu zamenjeni električnim ili autobusima sa hibridnim motorima.

Kada je reč o putničkim automobilima, Vlada Srbije će do kraja februara obezbediti uslove za subvencionisanu kupovinu električnih i hibridnih vozila.

To, međutim, neće biti jedine mere za poboljšanje kvaliteta vazduha u prestonici Srbije, pošto se planira izgradnja još jednog zvučnog zida sa mahovinom, pored postojeća dva, i to na potezu od Studentskog grada ka Centru Sava, navodi se u saopštenju  Kancelarije za saradnju sa medijima Vlade Srbije.

Takođe, razmatra se umanjenje poreza na imovinu za građane koji žive u energetski efikasnim zgradama i umanjenje doprinosa onima koji planiraju da grade takvu vrstu zgrada.

Na sastanku je rečeno i da se očekuje da Beograd bude lider ostalim gradovima u Srbiji na tom polju.

U planu je i raspisivanje tendera za uspostavljanje prevoza rekama, tendera za nabavku 520 autobusa na gas u narednih pet godina, da se na 190 hektara gradske površine zasadi milion stabala, a u okviru projekta Pametni gradovi, na više od 300 raskrsnica u Beogradu ugradi adaptivni svetlosni sistem koji sam reguliše dužinu zelenog svetla u zavisnosti od gustine saobraćaja.

Prva takva raskrnica, od ukupno 98 koliko se planira u ovoj godini, trebalo bi da bude na potezu Ulice Dimitrija Tucovića.

Na auto-putevima planira se ugradnja, po svetskim standardima, dodatna tri punjača za električna vozila i širenje elektronske naplate putarine, s obzirom na to da je analizom ustanovljeno da dve trećine stranaca i sve veći broj građana Srbije koristi upravo takav način plaćanja putarine, što značajno smanjuje vreme zadržavanja na naplatnim rampama.

Kada je reč o individualnim ložištima, kotlarnicama i toplanama na mazut i ugalj, koje domaćinstva i gradovi u zemlji koriste za grejanje, premijerka Brnabić je rekla da bi bila izuzetno zadovoljna ukoliko ih do 2025. godine više ne bi bilo, jer bi to značilo da su i građani i privreda prešli na druge vrste goriva, koja su ekološki prihvatljivija.