Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 2,25 odsto, saopštila je NBS.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu očekivano kretanje inflacije i drugih makroekonomskih pokazatelja iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, kao i dosadašnje ublažavanje monetarne politike.

Inflacija je i šestu godinu zaredom ostala niska i stabilna i u decembru je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 1,9 odsto na međugodišnjem nivou, a niske inflatorne pritiske očekujemo i u narednom periodu.

Izvršni odbor očekuje da će se međugodišnja inflacija do sredine 2020. godine kretati oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a da će se nakon toga, pod uticajem rasta agregatne tražnje, postepeno približavati centralnoj vrednosti cilja.

Na niske inflatorne pritiske ukazuju i inflaciona očekivanja, koja se i za godinu i za dve godine unapred nalaze u granicama cilja za inflaciju Narodne banke Srbije.

Opreznost u vođenju monetarne politike i dalje je potrebna, pre svega zbog kretanja na međunarodnom finansijskom i robnom tržištu.

Evropska centralna banka od novembra sprovodi novi paket mera monetarnih podsticaja, dok Sistem federalnih rezervi, nakon poslednjeg sniženja referentne kamatne stope u oktobru, najverovatnije neće menjati monetarnu politiku još neko vreme.

Neizvesnost je prisutna u pogledu kretanja cena nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, s obzirom na složen uticaj brojnih faktora i na strani ponude i na strani tražnje.

Izvršni odbor je istakao da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući punoj koordinaciji mera ekonomske politike, koja je rezultirala održivim snažnim rastom ekonomske aktivnosti i povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period, što potvrđuje i povećanje kreditnog rejtinga zemlje.

Rast bruto domaćeg proizvoda u 2019. premašio je prvobitne projekcije i, prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, iznosio je 4,0 odsto.

Izvršni odbor je naglasio da je posebno značajan rast investicija od 14,2 odsto u 2019., čemu je doprinela dalja realizacija infrastrukturnih projekata, unapređenje poslovnog ambijenta, kao i povoljni izvori finansiranja, na šta je uticalo i prethodno ublažavanje monetarne politike NBS.

Povećana je i potrošnja domaćinstava, pre svega zahvaljujući pozitivnim kretanjima na tržištu rada, rastu životnog standarda građana i nižim troškovima kredita.

Pozitivne trendove na tržištu rada najbolje ilustruju podaci o realnom rastu zarada od 8,5 odsto u 2019., uz pad stope nezaposlenosti na jednocifreni nivo.

Kao i u prethodne dve godine, javne finansije su i u 2019. bile u suficitu, dok je rekordan neto priliv stranih direktnih investicija petu godinu zaredom u punoj meri pokrio deficit tekućeg računa platnog bilansa. Garanciju otpornosti na eventualne šokove iz međunarodnog okruženja pruža i visok nivo deviznih rezervi naše zemlje, navodi se u saopštenju.