Izmene zakona za efikasnije ulaganje u domaće hartije od vrednosti

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali rekao je danas da će izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala biti omogućeno da se poveća baza i struktura potencijalnih investitora koji će ulagati u domaće hartije od vrednosti.

Mali je, obrazlažući zakonske izmene u Skupštini Srbije, naveo da se njima postiže usaglašavanje odredbi Zakona o tržištu kapitala sa Zakonom o javnom dugu, i da će strani investitori i fondovi na brz i efikasan način moći da ulažu u domaće hartije od vrednosti i u srpsko tržište kapitala, navodi se u saopštenju.

On je podsetio na to da se prošle godine Srbija vratila na međunarodno tržište kapitala, gde je imala dve veoma uspešne emisije evroobveznica, i to po istorijski niskim kamatnim stopama.

U novembru smo emitovali 550 miliona evra obveznica sa prinosom 1,25 odsto, a prethodno smo u junu emitovali obveznicu u iznosu od 1 milijarde evra, na period od 10 godina, sa stopom prinosa od 1,619 odsto i šest puta većom tražnjom, objasnio je ministar.

Prema njegovim rečima, efikasno tržište kapitala i poverenje investicione javnosti predstavljaju bitan preduslov za dalji ekonomski razvoj zemlje.

Mali je podsetio i na to da je Srbija nedavno otvorila Poglavlje 4, koje se odnosi na slobodno kretanje kapitala, navodeći da je na taj način naša zemlja dobila priznanje da ima uslove za povezivanje sa evropskim tržištima od trenutka pristupanja Evropskoj uniji.

Ministar je najavio da će sutra biti emitovana emisija državnih obveznica denominovanih u evrima na rok od 20 godina, što se po prvi put dešava, s obzirom na to da su do sada emitovane obveznice denominovane u evrima na najviše 15 godina, a uglavnom i manje.

Mali je dodao i da su srpske obveznice uvrštene na listu za potencijalno uključivanje u JP Morganov indeks državnih obveznica zemalja u razvoju.

On je, govoreći o Predlogu zakona o Popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji je takođe na dnevnom redu skupštinskog zasedanja, rekao da će se njime obezbediti pouzdani podaci o vitalnim, etničkim, ekonomskim, obrazovnim, migracionim i drugim obeležjima stanovništva.

Ti podaci su, kako je objasnio, neophodni za dobijanje precizne slike trenutnog stanja, ali i za projekcije budućih kretanja, a naročito za realno sagledavanje obima i posledica iseljavanja stanovništva.

Prema njegovim rečima, popis 2021. godine je specifičan i po tome što bi trebalo da bude poslednji popis u Republici Srbiji koji se sprovodi na tradicionalan način, odnosno neposrednim pojedinačnim popisivanjem svih jedinica.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji ima za cilj povećanje produktivnosti i jačanje tržišnih veza malih i srednjih poljoprivrednih prehrambenih proizvođača.

Takođe, raspravljaće se i o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, za unapređenje zemljišne administracije, kao i o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o kreditu između Republike Srbije i T.C. ZIRAAT BANKASI A.Ş. i DENIZBANK A.Ş, o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata.

Pred poslanicima je i Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj (Nabavka voznih sredstava za Srbija voz), kao i Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu LD 2009 (2019) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam za izgradnju nove Univerzitetske dečje klinike, Tiršova 2 u Beogradu.