Moguća još jedna emisija državnih evroobveznica

Srbija je u povoljnoj poziciji kada je reč o finansiranju na početku godine, što se vidi na osnovu rezervi koje se nalaze na solidnom nivou od 9,5% BDP-a. Zahvaljujući ponovnom otvaranju postojeće evroobveznice sa dospećem 2029. i prikupljanju dodatnih 550 miliona EUR u novembru 2019. godine, najveći deo predstojećeg iznosa od 1,5 milijarde USD za otkup u februaru već je otkupljen, i preostalo je da se pokrije samo 210 miliona USD.

Slično kao i prošle godine, kalendar Ministarstva finansija ukazuje na prilično intenzivne aktivnosti u prvom kvartalu. Uprkos činjenici da u prvom kvartalu dospevaju hartije u RSD i EUR vredne 333 miliona EUR, iznos planiranih emisija je 2,5 puta veći, s tim da je plan da skoro dve trećine emisije budu hartije denominovane u RSD, potvrđujući posvećenost Ministarstva dinarizaciji, pokazuje Šleš analiza Erste grupe.

Nakon uspešnog plasmana emisije obveznica vredne jednu milijardu EUR sredinom 2019. godine, posle kojeg je usledilo ponovno otvaranje tendera za dodatnih 550 miliona EUR, Srbija razmatra mogućnost još jedne emisije evroobveznica ove godine, u vrednosti do dve milijarde EUR. S obzirom na to da se pažnja Vlade sada okreće predstojećim parlamentarnim izborima, ne očekujemo aktivnost pre druge polovine 2020. godine.

Pored toga, ukoliko uslovi finansiranja na međunarodnim tržištima ostanu povoljni, ne bismo se iznenadili ukoliko bi Vlada odložila emisiju evroobveznica za kraj ove ili početak sledeće godine, nakon nove procene rejtinga zemlje, pošto se radi na dostizanju investicionog rejtinga.

Investicioni rejting zemlje stvorio bi mogućnost za uključivanje nove grupe investitora, koji isključivo ulažu u dugove zemalja sa investicionim rejtingom. Posledično, to bi podrazumevalo i veće poverenje pri ulaganju u Srbiju, niže i stabilnije nivoe prinosa, veću likvidnost koja prati instrumente za ulaganje, uži spred pri određivanju cena, kao i nova dugoročnija izdanja instrumenata državnog duga.

Prostor za dalja sniženja referentne stope – nakon prvog kvartala

Uzimajući u obzir postepene, ali konstantne pritiske u pravcu aprecijacije dinara, nisku inflaciju i stabilna makroekonomska kretanja, Narodna banka Srbije (NBS) je odlučila da tri puta snizi referentnu stopu tokom prošle godine, na 2,25%. NBS je sada u dobroj poziciji. Naime, s obzirom na to da ima dovoljno vremena da oceni i sačeka pune efekte prethodnih mera, ne očekujemo da će promeniti referentnu stopu u prvom kvartalu 2020. godine, ali vidimo prostor za dalja sniženja u nastavku godine.

Dobri fiskalni rezultati su se nastavili treću godinu zaredom. U periodu od januara do novembra konsolidovani budžet je zabeležio suficit od 46,3 milijarde RSD (0,9% BDP-a). Određeno popuštanje se očekuje u 2020. godini zbog znatnog prostora za realizaciju politika, faze investicionog ciklusa i predstojećih izbora, na osnovu čega bi se mogao očekivati neutralni rezultat budžeta.

Kako su osnovni finansijski i ekonomski pokazatelji Srbije dobri, a globalne monetarne politike još uvek relaksirane, tržišta i dalje imaju pozitivan stav prema emisijama obveznica RS. Kada se radi o krivoj prinosa u RSD, u poslednjem kvartalu prošle godine prinosi su ponovo pali za još 20-40 baznih poena, sa posebno dobrim rezultatima na dugoročnom kraju krive i praktično bez korekcije na kraju godine, kao što se obično dešavalo prethodnih godina.

Kriva prinosa u EUR takođe sada ima manji nagib, sa sličnim padom prinosa i na kratkoročnom i dugoročnom kraju krive. U međuvremenu, prinos na desetogodišnje evroobveznice je porastao za oko 20 baznih poena u četvrtom kvartalu 2019. godine, uglavnom zbog kretanja na baznim tržištima, dok se spred u odnosu na benchmark čak u određenoj meri smanjio.

Sve u svemu, uzimajući u obzir dobru prognozu rasta i povoljne eksterne trendove, za naredni period imamo pozitivna očekivanja kako u pogledu krive prinosa u RSD tako i krive prinosa u EUR, sa posebnim akcentom na dugoročnom kraju krive.