Mali: Otvaranjem Poglavlja 4 do slobodnijeg tržišta kapitala

Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali danas je istakao da za večeras najavljeno otvaranje Poglavlja 4 – slobodno kretanje kapitala, u pregovorima sa Evropskom unijom, predstavlja još jednu potvrdu uspeha ekonomskih reformi, saopštilo je ministarstvo finansija.

Najavljeno je da će večeras Poglavlje 4, biti otvoreno na Međuvladinoj konferenciji EU i Srbije, u Briselu.

"Ovo je veliko priznanje za našu zemlju i potvrda dobro sprovedenih ekonomskih reformi. Danas pričamo o slobodnom kretanju tržišta kapitala i reformi finansijskog tržišta, dok je to ranije bilo nezamislivo", naveo je ministar finansija na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne Skupštine.

On je dodao da svi ekonomski indikatori pokazuju da su najteže mere iza nas, da je završena fiskalna konsolidacija, a logično, unapređenje privrednog ambijenta vodi do razvoja tržišta kapitala.

Mali je naglasio da Poglavlje 4, jedno od osam Poglavlja u pregovorima sa EU, koja se odnose na oblast finansija. Objasnio je da je reč o šestom Poglavlju po redu koje se otvara, a da će se raditi na tome da se što pre steknu uslovi za otvaranje preostala dva. 

Precizirao je da je reč o Poglavlju 16, koje se odnosi na poreze, odnosno akciznu politiku, kao i o Poglavlju 8, koje se odnosi na zaštitu konkurencije.

Mali je rekao da je veoma važno za otvaranje ovog Poglavlja bilo usvajanje Zakona o finansijskim i alternativnim finansijskim fondovima, i drugih zakona koji su usvojeni u prethodnom periodu.

"Veliki je broj zakona i podzakonskih akata koje smo usvojili, a koji su usmereni na sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Postali smo primer zemlje koja se i kroz zakonska rešenja uspešno nosi sa ovim izazovima", rekao je Mali i podsetio da je veliki uspeh skidanje naše zemlje sa tzv. "sive liste" FATF-a. 

Na sednici Odbora, na kojoj su se razmatrali Predlozi zakona o završnim računima budžeta od 2002. do 2018. godine, ministar je rekao da se kroz transparentan proces, javnost upoznaje kako se trošio novac u prošlosti, čime će posle 17 godina biti uspostavljena dobra budžetska praksa.

"Završni računi su važni, jer građani vide kako su se planirana sredstva trošila, to je pitanje transparentnosti i dobre budžetske prakse, da se posle usvajanja budžeta usvoji i završni račun, da bi se videlo na koji način su potrošena javna sredstva", rekao je Mali i dodao da će se sledeće godine, uz Predlog zakona o budžetu, naći i završni račun.

Ministar je obavestio poslanike da je pripremljena analiza trošenja novca od 2002. godine do danas, te da je primetno da je posle turbulentnog perioda i ekonomske krize 2008. godine, kao i problema od 2011. do 2013. godine, postepeno došlo do stabilizacije, što se ogleda u smanjenju javnog duga i rastu prihoda.

"Plan prihoda budžeta iz 2002. godine bio je 2,8 milijarde evra, a 2018. godine 9,97 milijardi evra. Dakle, raste ekonomija i raste budžet, naravno, veći su nam i rashodi. Naše je opredeljenje da osim povećanja plata i penzija idemo na još više investicija, da gradimo nove puteve, nove mostove, tunele, zato smo i planirali Nacionalni investicioni plan i od toga nećemo odustati", zaključio je Mali.