Srbija je kupila devet tona zlata, a dve zemlje panično povlače rezerve iz Londona

Srbija je nedavno kupila devet tona zlata, Poljska je u svoju zemlju povratila 100 tona, a na povećanju “kućnih rezervi zlata” vrlo ozbiljno rade, Mađaska, Slovačka, Rumunija i Turska.

Srbija danas ima nešto više od 30 tona zlata u vrednosti od 1,3 milijardu evra. Do skora je imala 21 tonu, a da Narodna banka Srbije treba da radi na povećanju zlatnih rezervi više puta se moglo čuti iz samog vrha vlasti. Predsednik Aleksandar Vučić javno je govorio da više zlatnih poluga znači i veću sigurnost zemlje, a gotovo iste poruke slali su i lideri mnogih zemlja u regionu, piše Blic.

Poljska je svoje zlatne rezerve naglo počela da uvećava pre dve godine, a prethodne nedelje vratila je u svoju zemlju oko 100 tona zlata iz Londona iz trezora Engleske banke.

Otprilike polovina imovine Varšave koja je bila u Velikoj Britaniji prebačena je nazad u Narodnu banku Poljske.

Guverner Adam Glapinski javno je tih dana govorio da je “zlato simbol snage zemlje” i podsetio da je BDP Poljske nedavno dostigao maksimalnu vrednost od fantastičnih 586 milijardi dolara.

Ni premijer Mađarske Viktor Orban ne krije svoje “zlatne” poteze. U martu ove godine centralna banka Mađarske nastavila je da uvećava svoje zlatne rezerve – u zemlju je vratila tri tone zlata iz Londona.

Prethodno, krajem 2018. napravila je presedan i svoje rezerve zlata uvećala za čak 10 puta, sa 3,1 tonu na 31,5 tona. Ova susedna zemlja kupila je tada 2.300 zlatnih poluga i bila je to bila prva njena kupovina zlata od 1986. godine. Najveće rezerve ovi susedi su imali početkom sedamdesetih godina – 65 do 70 tona. Odluka o smanjenju rezervi doneta je deset godina kasnije kada su rezerve svedene na 10 tona, a potom na tri.

Bivši slovački premijer Robert Fico, koji pokušava da se vrati na vlast, pozvao je parlament da primora centralnu banku te zemlje da osigura zaliha zlata koje Slovačka čuva u Velikoj Britaniji, navodi Blic.

“Ponekad vas mogu izdati međunarodni partneri”, rekao je Fico, podsetivši na pakt Francuske, Velike Britanije, Italije i Nemačke iz 1938. koji je omogućio Adolfu Hitleru da anektira komad tadašnje Čehoslovačke.

Fico nije pomenuo, ali sigurno zna da je Banka Engleske, zbog političkih razlika, nedavno odbila da vrati zalihe zlata Venecuele.

Zbog političkih razloga, podsetimo, Centralna banka Turske je tokom 2017. godine povukla sve zlatne rezerve iz američkih Federalnih rezervi. Odluka o povlačenju zlatnih poluga je doneta zbog pogoršanja odnosa Ankare i Vašingtona po više regionalnih i bilateralnih tema. U SAD se čuvalo blizu 28,7 tona turskog dragocenog metala.

Zlato koje je povučeno iz SAD je delimično vraćeno u Tursku, dok je ostatak raspoređen po Evropi: u Centralnu banku Velike Britanije i Banku za međunarodne obračune u Švajcarskoj.

Izuzetak nije ni Rumunija koja 65 odsto rumunskih rezervi zlata drži u inostranstvu. Rumunski senatori usvojili su početkom aprila nacrt zakona kojim traže od Rumunske nacionalne banke da vrati u zemlju gotovo celokupno rumunsko zlato koje se čuva Banci Engleske.