Muzika naših autora čuje se i dalje od Hrvatske

Sokoj, kao Organizacija muzičkih autora Srbije, zapravo je udruženje tih autora i drugih nosilaca prava, koje je u skladu sa Zakonom o autorskom i srodnim pravima, dobilo od nadležnog Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije dozvolu da obavlja kolektivno ostvarivanje autorskih prava muzičkih stvaralaca ( kompozitora, tekstopisaca i aranžera) u smislu da od korisnika muzičkog repertoara prenetog na Sokoj naplaćuje propisanu naknadu za korišćenje muzike. Too je primarna uloga Sokoja, a dodatna je da kroz svoj Fond za kulturna davanja, koji se formira na osnovu Zakona i akata Sokoja, svake godine na osnovu konkursa, dodatno pomogne projekte za koje je potrebno finansiranje. O tome govori Dejan Manojlović, direktor Sokoja. 

Da li bi kulturna politika Srbije mogla da se promeni u domenu promocije srpske muzike u Regionu i šire, ukoliko bi Sokoj pomogao u tome?

Pretenciozno bi bilo reći da Sokoj može da učestvuje u vodjenju kulturne politike Srbije, jer je za to svakako zadužena sama Država, preko svog nadležnog Ministarstva. Medjutim u stvarnosti, a kroz izdvojena sredstva za pomenuti Fond, Sokoj u suštini ima izvesnu ulogu u pomoći muzičkoj kulturi u Srbiji, dokaz tome su brojni, ali i značajni projekti muzičara u Srbiji, koji su svetlost dana ugledali upravo zbog pomoći Sokoja.

Pitanje promocije muzike autora iz Srbije u Regionu, ali i šire, vrlo je interesantno i primarno spada u zadatke, ali i interes, same Države, a Sokoj tome može da se priključi opet i samo kroz Fond za kulturna davanja, koji bi, moguće je, takodje stimulisao takvu promociju.

Hrvatsko autorsko uduzenje značajnim sredstvima pomaze koncertne i druge aktivnosti svojih klijenata u Srbiji, da li bi Sokoj mogao da napravi sličan fond za promociju naše muzike u Hrvatskoj?

Muzika naših autora čuje se i dalje od Hrvatske, imamo autore svih žanrova, čija se dela izvode širom sveta. Zato se ne treba ograničavati geografski, već kriterijumi moraju biti više na strani kvaliteta te promocije. Naravno, naš Region ( mislim na ex-YU) više nam je prepoznatljiv i uočljiv, pa je i pažnja tu više usmerena. U razgovorima sa vodećim ljudima HDS ZAMP, ali i iz skorašnjeg novinskog teksta na tu temu, upoznat sam sa njihovim aktivnostima. Svaka dobra ideja, proverena u praksi, a posebno ona koja bi išla u korist, materijalnu, ali i druge vrste, za članove Sokoja, dobrodošla je i treba je analizirati. Naravno, opet je tu sve u rukama organa Sokoja, koji i izdvajaju sredstva za pomenuti Fond, kao i kroz konkurs, a potom kroz izbor, utiču na tu, da kažemo kulturnu politiku Sokoja. Naravno, moram opet da podvučem, tu se svakako ne bi mogao stavljati znak jednakosti i uporedjivati sa kulturnom politikom Srbije.

Muzika iz eks Ju se emituje u domaćim medijima u značajno većem procentu nego srpska, što konačno utiče na slabiju godišnju naknadu domaćih autora. Sokoj po zakonu jednako štiti sve autore i ovo pitanje nike u njegovoj nadležnosti. Kako rešiti paradoksalnu situaciju, da srpski autori koji upravljaju Sokojem moraju prikupljena sredstava da podele inostranim autorima. Ima li rešenja za takvu situaciju?

Sokoj po samom Zakonu o autorskom i srodnim pravima ostvaruje kolektivna autorska prava u smislu prikupljanja naknade i za sve inostrane autore, te ih po uslovima iz bilateralnih ugovora koje ima sa srodnim organizacijama iz celog sveta, distribuira onim autorima koji su izvodjeni. Dakle svi su ravnopravni i domaći i strani i podležu pravilima usvojenog i važećeg Plana raspodele. Tu se završavaju ingerencije Sokoja, koji naravno ne utiče ni na uredjivačku politiku medija, niti na druge vrste korisnika, a kada je u pitanju korišćenje repertoara, u smislu da se više ili manje koristi inostrani, odnosno domaći repertoar. Naravno da Sokoj, kao entitet koji pripada ovoj zemlji, želi domaćim autorima da budu emitovani i da zarade više i spreman je da učestvuje u svim razgovorima, na svakom nivou, kako bi se to ostvarilo, medjutim uvek imajući na umu zakonske obaveze, kao i obaveze preuzete bilateralnim ugovorima, te pravilima Cisaca, krovne svetske organizacije, čiji je Sokoj član. Napominjemo da ovim prethodnim pitanjem prevashodno treba da se bavi Država, u okviru vodjenja svoje kulturne politike, kojom bi na odredjeni moguć i dopušten način štitila domaće autore. Takva rešenja postoje, kako u okruženju, tako i u svetu, pa je možda pravi trenutak da se Država Srbija njima pozabavi, kaže Dejan Manojlović, direktor Sokoja.