Edukacija korisnika je važna za sprečavanje zloupotreba i prevara, a samim tim i preduslov rasta e-trgovine

Kopaonik biznis forum, koji je ove godine održan od 1. do 4. marta u organizaciji Saveza ekonomista Srbije i pod pokroviteljstvom kompanije Mastercard pokrenuo je niz pitanja u vezi sa budućnošću plaćanja. I građani Srbije sve više plaćaju onlajn, ali su često sumnjičavi kada je reč o e-trgovini i strahuju od zloupotreba.

Upravo o tome Srpska ekonomija, koja je na Kopaopnik biznis forumu bila gost kompanije Mastercard, razgovarala je sa gospodinoim Nikolom Mehandžićem. Naš sagovornik je direktor razvoja za tržišta Zapadnog Balkana u Mastercardu,a na Kopaonik biznis forumu bio je moderator panel diskusije “Digitalna transformacija – Perspektive industrije 4.0.

Građani Srbije sve više plaćaju onlajn. Koliko su ta plaćanja sigurna?

- Edukacija korisnika je veoma važan korak za sprečavanje zloupotreba i prevara, a samim tim i preduslov rasta e-trgovine. Potrebno je da se korisnici pridržavaju određenih pravila, a neka od osnovnih su zapravo vrlo jednostavna, kao što je na primer prepoznavanje elemenata Mastercard Secure Code odnosno Mastercard Idenity Check brendinga na sajtovima onlajn trgovaca, koji su garancija da taj tgovac ispunjava određene standarde i da je sertifikovan od strane kompanije Mastercard i industrijske standardizacione organizacije EMVCO. Tokenizacija je takođe daje dodatni nivo zaštite jer podrazumeva da kada sačuvate kredencijale svoje kartice u okviru nekog sajta, aplikacije ili mobilnog novčanika, ona postaje kod, vezan za tog konkretnog trgovca, što je čini nedostupnijom za zloupotrebu u slučaju da dođe do krađe podataka sa nekog sajta. U ovom delu je neophodna saradnja i razumevanje ne samo banaka koje izdaju platne kartice, već i trgovaca koji prihvatanjem novih standarda, čine svoje prodajno mesto sigurnijim i poželjnijim za kupce koji će im na tome biti zahvalni.

Svakako je sigurnost podataka jedan je od najvećih izazova digitalizacije. Šta se radi da se smanji rizik od sajber pretnji, odnosno koliko su korisnici kartica zaštićeni?

- U svojoj biti, Mastercard je kompanija koja radi sa podacima i mi te podatke, tačnije podatke o 74 milijarde transakcija godišnje, sigurno i bezbedno prenosimo širom sveta između finansijskih institucija, trgovaca i korisnika. Sve to nas čini veoma posvećenima etičkim praksama rukovanja podacima i privatnošću, kao i sprečavanju zloupotreba i prevara. Kao kompanija zaista verujemo da su podaci o korisnicima njihovo vlasništvo, da korisnici imaju pravo da upravljaju i kontrolišu kako će se njihovi podaci čuvati i deliti i da bi korist od sopstvenih podataka trebalo da imaju upravo oni, a naša je obaveza da te podatke štitimo. Potrebe korisnika su u središtu svih proizvoda koje razvijamo, i dok su su inovacije ključ našeg poslovnog uspeha, one nikada neće biti sprovođene na štetu korisnika i njegovih prava.

Iako Srbija nije članica EU i nema obavezu da primeni PSD2 direktivu koja je stupila na snagu 14. septembra 2019. za sva elektronska plaćanja, da li se razmišlja o tome da se primeni i kod nas i šta to zapravo znači?

- U Evropskoj Uniji je na snazi PSD2 regulativa koja između ostalog zahteva od banaka kao tradicionalnih finansijskih institucija, da omoguće pristup platnim informacijama, različitim finansijskim nebankarskim institucijama odnosno fintecima i digitalnim gigantima, kako bi i oni mogli da razvijaju i nude inovativne proizvode i usluge tim istim korisnicima. Osim podsticanja konkurentnosti, Open banking će dovesti do transformacije odgovora na zahteve klijenata, tako što će rešenja koja se nude postati fokusirana na potrebe korisnika kojima je bitno da imaju besprekorno korisničko iskustvo, što znači: pre svega sigurno, a zatim i jednostavno i intuitivno za korišćenje. Kako bismo mogli da govorimo o potencijalu Open bankinga za naš region, potrebno je usvajanje PSD2 regulative i kod nas. Pored toga, važno je razumeti da lokalne fintech kompanije nemaju pristup platnim podacima bankarskih klijenata kao što je to slučaj u EU. Trenutno u Srbiji postoji jedan primer “open banking” saradnje između kompanija VIP Mobile i nebankarske finansijske institucije iPay, koja je dizajnirala proizvod zasnovan na elektronskom novcu - Mastercard pripejd karticu i mobilni novčanik, koji je već u ponudi korisnicima VIP mobilne mreže u Srbiji – rekao je Nikola Mehandžić, direktor poslovnog razvoja za tržišta Zapadnog Balkana kompanije Mastercard.