Evropska unija podržava NBS

Delegacija Evropske unije u Srbiji, Evropski sistem centralnih banaka i Narodna banka Srbije obeležili su danas uspešan završetak još jednog zajedničkog projekta namenjenog dodatnom unapređenju kapaciteta NBS u procesu pristupanja EU, saopštila je centralna banka.

Evropska unija je finansirala projekat budžetom vrednim 800.000 evra. Cilj projekta je kvalitetna priprema Narodne banke Srbije za pridruživanje Evropskom sistemu centralnih banaka, po stupanju Srbije u članstvo Evropske unije.

Tokom 18 meseci trajanja projekta, ostvareni su svi planirani ciljevi, odnosno uspešno je realizovano svih 12 projektnih aktivnosti, u okviru deset oblasti poslovanja Narodne banke Srbije.

Realizacijom projekta "Jačanje institucionalnih kapaciteta Narodne banke Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji", NBS još jednom je potvrdila svoju punu posvećenost kontinuiranom unapređenju svog poslovanja, ne samo kako bi odgovorila izazovima procesa pregovora sa Evropskom unijom već, pre svega, radila u najboljem interesu građana i privrede Srbije.

U saradnji sa ekspertima Evropskog sistema centralnih banaka, postignuti su rezultati u oblastima ekonomskog istraživanja, finansijske stabilnosti, upravljanja deviznim rezervama, finansijskog izveštavanja, osiguranja, međunarodne saradnje, liberalizacije kretanja kapitala, zaštite korisnika finansijskih usluga, računovodstva i IT izveštavanja i upravljanja.

S obzirom na to da je Srbija otvorila sva poglavlja za koja je NBS rukovodeća (Ekonomska i monetarna politika i Finansijske usluge) ili drugonadležna institucija (Slobodno kretanje kapitala), kao i gotovo sva poglavlja u kojima Narodna banka Srbije ima značajnu ulogu (11 poglavlja), razmena iskustva i znanja tokom projekta važni su i na putu uspešnog zatvaranja otvorenih poglavlja.

Svečanu ceremoniju povodom završetka projekta u Narodnoj banci Srbije otvorila je guverner Narodne banke Srbije dr Jorgovanka Tabaković, a skupu su se obratili i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici, ministar za evropske integracije u Vladi Srbije Jadranka Joksimović, kao i predstavnici ambasada Nemačke, Rumunije i Hrvatske.

Događaju je u ime centralne banke Nemačke prisustvovao Burkhard Balc (Burkhard Balz), član Izvršnog odbora, a učešće su uzeli i predstavnici Hrvatske narodne banke, Hanfe i GIZ-a.

Pozdravljajući prisutne, guverner NBS istakla je da na evropskom putu Srbije posvećeno rade sve institucije i svi pojedinci zajedno, sa istim ciljem – "da naši građani žive bolje, jer samo zajedno možemo da donesemo promene i jačamo ekonomije".

Ocenila je da "bez timskog i posvećenog rada, kao i političke stabilnosti, po kojoj je Srbija prepoznata, ne bi bila moguća ni transformacija naše zemlje u stabilnu i perspektivnu ekonomiju".

U pogledu uspešnosti projekta, Tabaković je navela da kao jedan od važnih ciljeva koji je projektom postignut vidi povezivanje ljudi i ideja, uz nesebičnu razmenu iskustava i znanja.

"Želeli smo da učimo jedni od drugih i da primenjujemo ono što se u praksi pokazalo kao dobro. Takve oblike saradnje smatram jedinstvenim prilikama za jačanje naših institucija. Institucije nisu zgrade u kojima radimo, nego ljudi koji u njima rade i koji pomeraju granice u želji da grade zemlju dostojnu nas i budućih generacija", istakla je ona.

Polazeći od uloge centralne banke u procesu evropskih integracija, guverner NBS rekla je da su izazovi s kojima se suočavaju centralne banke postali složeniji, a njihova uloga u procesu pristupanja Evropskoj uniji značajnija.

"Verujem da je, i u novom globalnom kontekstu, Narodna banka Srbije rezultatima opravdala ulogu garanta stabilnosti. Niskom inflacijom čuvamo realnu vrednost zarada naših građana i podržavamo proces konvergencije ka Evropskoj uniji. Znatno povoljniji uslovi finansiranja, na koje smo svojim merama direktno delovali, povećavaju raspoloživi dohodak građana i privrede i podržavaju investicije, bez kojih ni naši projekti, pa ni ovaj IPA tvining projekat, ne bi imali značaj koji će imati. Srbija je na korak do investicionog rejtinga, pri čemu nivo i kvalitet stranih ulaganja u našu zemlju govori da Srbija već sada uživa ugled zemlje investicionog ranga", ocenila je guverner.

Narodna banka Srbije je sa Evropskim sistemom centralnih banaka i drugim institucijama Evropske unije sarađivala u okviru osam projekata finansiranih pretpristupnim fondovima, što je potvrda naše posvećenosti procesu evropskih integracija.

Fabrici je rekao da više nego ikada pre centralne banke moraju biti u stanju da predvide opasnosti i da reaguju brzo kako bi očuvale finansijsku i ekonomsku stabilnost.

"U tom smislu, ključno je da centralne banke stalno rade na unapređenju svoje efikasnosti i da reaguju primenom odgovarajućih i dobro odmerenih mera. Nezavisna i efikasna centralna banka jedan je od stubova makroekonomske stabilnosti svake zemlje, naročito u Evropskoj uniji. Naš projekat pomogao je Narodnoj banci Srbije da dodatno ojača svoju ulogu u procesu evropskih integracija", naveo je Fabrici.

Jadranka Joksimović istakla je da su "kapaciteti Narodne banke Srbije za usaglašavanje zakonodavnog okvira sa zahtevima koji proističu iz procesa pristupanja značajni za evropske integracije. Kroz adekvatnu usaglašenost, Narodna banka Srbije moći će da obezbedi bolje poslovno okruženje i ojača srpska tržišta i privredu. Napredak u tim oblastima povoljno će uticati na kvalitet i različitost usluga koje pružaju banke i društva za osiguranje, kao i na bolje uslove kreditiranja i mogućnosti za ulaganje u strane penzijske i investicione fondove, uključujući visok nivo zaštite prava korisnika bankarskih i platnih usluga, što će se sve direktno odraziti na kvalitet života građana".

Projekat pod nazivom "Jačanje institucionalnih kapaciteta Narodne banke Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji" finansiran je iz sredstava pretpristupnih fondova Evropske unije (Instrument for Pre-Accession Assistance – IPA) i sproveden je u saradnji s konzorcijumom centralnih banaka Nemačke, Hrvatske i Rumunije, uz podršku Nemačke agencije za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit – GIZ).

Pored centralnih banaka Nemačke, Rumunije i Hrvatske, u projektu su učestvovale i Evropska centralna banka, centralne banke Engleske, Austrije, Portugalije, Slovačke i Slovenije, kao i Hrvatska agencija za nadzor finansijskih usluga (Hanfa) i nemačka Savezna agencija za finansijski nadzor, navedeno je u saopštenju.