Primena propisa o moratorijumu u praksi

Da bi javnost bila informisana o primeni propisa koje je Narodna banka Srbije usvojila radi očuvanja finansijske stabilnosti u uslovima potencijalnih rizika uzrokovanih vanrednom zdravstvenom situacijom u zemlji, NBS ukazuje na pojedine aspekte njihove primene u praksi.

Kako su propisi objavljeni u „Službenom glasniku RS” 17. marta 2020, a stupili na snagu 18. marta 2020, obaveza banke (i davaoca lizinga) jeste da dužnicima ponudi zastoj u otplati obaveza (moratorijum) u naredna tri dana (do 21. marta), te da na svojoj internet prezentaciji objave ponudu o zastoju otplate obaveze. Nakon što banka/davalac lizinga objavi ovu ponudu na svojoj internet prezentaciji, dužnik ima rok od deset dana od dana objavljivanja da tu ponudu odbije, a ako to ne učini – smatraće se da je ponuda prihvaćena tog desetog dana. Moratorijum proizvodi pravno dejstvo istekom roka od deset dana od dana objavljivanja ponude banke/davaoca lizinga. Banka/davalac lizinga ima pravo da naplati rate kredita/lizinga koje dospevaju do dana od kog moratorijum počinje da proizvodi pravno dejstvo (koji, u zavisnosti od dana objavljivanja ponude banke, može biti najkasnije 31. mart 2020. godine), osim ako je klijent izričito zahtevao primenu moratorijuma pre isteka tog roka (a od dana objavljivanja ponude).

Moratorijum podrazumeva zastoj u otplati obaveza prema banci po osnovu kredita, ali i svih drugih obaveza dužnika prema banci. Dužnici s više kredita imaju pravo na moratorijum u otplati rata za sve kredite. Ako dužnik nakon objavljivanja ponude nastavi da uredno izmiruje obaveze, to ga ne sprečava da u toku trajanja vanrednog stanja primeni moratorijum. Primera radi, ako dužnik ponudu za moratorijum u propisanom roku nije odbio, a otplatio je jednu dospelu ratu kredita, narednog meseca se i na tog dužnika primenjuje moratorijum ako ne isplati ratu.

Banka tokom trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje. Nakon prestanka moratorijuma (koji ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja za vreme trajanja pandemije) dužnik nastavlja da otplaćuje kredit, a period otplate faktički se produžava za tri meseca. Ako bi dužnik od banke zahtevao drugačiji način otplate za koji smatra da je za njega adekvatniji, banka mu treba izaći u susret. U odnosu na redovnu (ugovorenu) kamatu koju banka obračunava za vreme trajanja zastoja, ona se pripisuje dugu i raspoređuje se ravnomerno na preostali rok dospeća, saopšteno je iz Kabineta guvernera.