Povratnici iz inostranstva da ulažu u voćarstvo

Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić pozvao je povratnike iz inostranstva da ulažu u voćarstvo jer se u tu granu zemljoradnje isplati ulagati.

U saopštenju Kabineta ministra bez portfelja, povodom nedavnog poziva povratnicima iz inostranstva da ulažu u svoju otadžbinu, stigla su mnoga pitanja iz zemlje i inostranstva, a najčešće je ono u koju se proizvodnju isplati ulagati i u koje krajeve Srbije valja investirati.

Nakon konsultacija sa stručnjacima Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Krkobabić i akademik Dragan Škorić, kao kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, istakli su da se voćarstvo pokazalo kao odličan model u razvoju nerazvijenih područja Srbije i u rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema.

Oni su podsetili na to da je prvi izvozni posao Srbije u Ameriku bio izvoz suvih šljiva 1893. godine, kada je izvezeno 30.000 tona tog voća i inkasirano 37 miliona dolara, čime je Srbija izbegla finansijsku krizu.

Takođe, kako su naveli, prema međunarodno priznatom iskustvu profesora Zorana Keserovića, jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od dva hektara borovnice, 3,5 do četiri hektara malina, od 2,5 do tri hektara jagoda i trešanja, ako zasadi kupine, jabuke i kruške na pet hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara.

Velike šanse za finansijski uspeh postoje, kako ocenjuju, i u gajenju jagodastih voćnih vrsta u plastenicima.

U saopštenju se precizira da se u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda Srbije malina, jabuka i višnja nalaze među prvih deset izvoznih proizvoda.

U poslednje tri-četiri godine u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda, voće i prerađevine od voća nalaze se na prvom mestu, sa više od 600 miliona dolara.

Aktuelni projekat obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500“ sela pokazao je da su voćari dobro organizovani, a povratnicima iz inostranstva preporučuje se da kontaktiraju zadružne saveze Srbije i Vojvodine, kao i Nacionalni tim za preporod sela Srbije, gde će dobiti neophodne informacije.