Regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu nikad važnija

Jačanje regionalnih ekonomskih integracija i saradnje, što brža izgradnja zajedničkog zapadnobalkanskog prostora i dublje uključivanje regiona u jedinstveni pravni i ekonomski sistem Evropske unije od presudnog su značaja za oporavak regionalnih privreda od posledica pandemije korona virusa. To je zaključeno u telefonskom razgovoru Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije i Komorskog investicionog foruma sa Metjuom Palmerom, zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD i američkim specijalnim predstavnikom za Zapadni Balkan.

Osnaživanju regionalnih i evropskih integracija i bržem oporavku privreda Zapadnog Balkana značajno bi doprinelo i formiranje posebnog fonda kojim bi se podržale aktivnosti na jačanju saradnje u regionu, inicijativa je koju su sagovornici razmotrili u razgovoru.

„Problemi sa kojima se suočavju naše ekonomije tokom zdravstvene krize još više su dali na značaju projektu izgradnje zajedničkog regionalnog ekonomskog prostora, zasnovanog na slobodi kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, i ukazali na potrebu da se on što pre realizuje kako bismo obezbedili što brži oporavak zapadnobalkanskih ekonomija. Istovremeno, nove okolnosti dodatno su ojačale svest o važnosti jačeg regionalnog povezivanja u narednom periodu, ali i potvrdile spremnost zapadnobalakanskih ekonomija da međusobno čvršće sarađuju. Jedan od primera za to je uspostavljanje zelenih koridora za brži i lakši transport robe u regionu“, izjavio je Čadež, prenoseći akcente iz razgovora sa Palmerom.

Kako će ekonomski oporavak Zapadnog Balkana u velikoj meri zavisiti od oporavka EU,  kao glavnog spoljnotrgovinskog partnera regiona sa kojim ostvaruje više od 70 odsto razmene, po rečima Čadeža, neophodno je da se što pre zeleni koridori Zapadnog Balkana povežu sa informacionim sistemom zelenih koridora Unije da bi se ubrzao protok robe iz regiona ka zemljama Evropske unije i obezbedilo nesmetano snabdevanje sirovinama i repromaterijalom iz evropskih zemalja.

 „Složili smo se i da je predstojeći zagrebački samit o ZB prilika za konkretne dogovore lidera regiona o intenziviranju saradnje radi bržeg ekonomskog oporavka regiona i predstavljanje koncepta "inkluzivnog proširenja" koje su privredne komore Zapadnog Balkana već u formi konkretnog predloga uputile Evropskoj komisiji“, napominje Čadež.

Važno je, ističe, da taj koncept na Samitu bude i zvanično prihvaćen i da njegova implementacija počne već tokom nemačkog predsedavanja EU. To bi, podseća, značilo da se zapadnobalkanske ekonomije tretiraju kao deo jedinstvenog EU tržišta, odnosno našim privredama bi omogućilo integraciju u EU u određenim oblastima čim ispune sve tražene EU kriterijume na tim poljima, navodi se u saopštenju PKS.

Čadež je Palmera upoznao i sa programom podrške privredi koji je Srbija donela radi otklanjanja ekonomskih posledica zdravstvene krize, planom za otvaranje i aktiviranje ekonomije kroz relaksaciju mera uvedenih radi zaštite stanovništa tokom vanrednog stanja, ali i sa odlukom Vlade Srbije, donetom na inicijativu PKS, kojom je odobren izvoz u region drugima nedostajućih proizvoda kao što su pšenica i brašno.  Sagovornika je informisao da su srpski i kosovski privrednici, nakon ukidanja prištinskih taksi, obnovili poslovne odnose, da trgovina sada teče neometano, uz priznavanje dokumenata usaglašenih kroz Briselski proces.