Tranzitni saobraćaj od vitalne važnosti za snabdevanje građana

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da se dosadašnja šteta zbog pandemije koronavirusa u sektoru transporta procenjuje između 120 i 140 miliona evra, a da su  procene da bi do kraja godine mogla da dostigne i više od 700 miliona evra.

Mihajlović je, gostujući u emisiji “Osvrt” na Televiziji B92, naglasila da je najveću štetu pretrpeo putnički saobraćaj, posebno vazdušni, i tu ne govorimo samo o „Er Srbiji“, već i o našim aerodromima.

Dosadašnji gubici „Er Srbije“, kako je precizirala, iznose približno 35 miliona evra, a kao država ćemo naći način kako da toj kompaniji pomognemo jer je ona vitalna karika u našem vazdušnom saobraćaju.

Pokazalo se i tokom ove krize koliko je važno da imamo nacionalnog avio-prevoznika, budući da je od početka vanrednog stanja „Er Srbija“ prevezla više od 13.000 naših državljana, navela je ona.

Srbija je učinila sve da omogući brže kretanje tranzitnog saobraćaja, koji je od vitalne važnosti za snabdevanje građana naše zemlje i regiona, naglasila je Mihajlović i napomenula da je od polovine marta u Srbiju ušlo približno 100.000 kamiona, od čega 60.000 za snabdevanje naših građana.

Takođe, kako je podsetila, Srbija je prva ukinula policijsku pratnju kamiona u tranzitu, sada je konvoje ukinula i Hrvatska, a nadamo se da će to uskoro uraditi i Slovenija.

Prema njenim rečima, u drumskom teretnom saobraćaju zabeležen je pad od približno 20 odsto, a u prevozu robe železnicom od 10 do 15 odsto.

Mihajlović je ukazala na to da će najveći izazov biti oporavak svih vrsta putničkog saobraćaja, i istakla da je samo u putničkom vodnom saobraćaju ove godine u Srbiji trebalo da pristane 1.500 kruzera, što je moralo da bude otkazano.

Razgovaraćemo sa Ministarstvom privrede i Ministarstvom finansija o načinima kako da pomognemo deo transportnog sektora koji se bavi putničkim saobraćajem, kako bi što pre stao na noge, najavila je ona.

Istovremeno, potpredsednica Vlade je objasnila da kriza izazvana pandemijom koronavirusa znači da će morati da se menjaju mnoge politike, pre svega u oblasti zaštite životne sredine, javnog zdravlja i bezbednosti.

Ona je ukazala na to da nijedan veliki projekat u infrastrukturi nije zaustavljen zbog epidemije, i u skladu sa tim prenela zahvalnost radnicima na velikom radu i požrtvovanosti, jer je važno i šta će biti dan posle epidemije, kako bismo imali što manji pad BDP-a.

Mihajlović je navela da je svakodnevno više od 3.500 radnika angažovano na gradilištima najvećih infrastrukturnih projekata, uz napomenu da je u prethodnom periodu bilo određenih problema, ali da sada na najvećim gradilištima ne nedostaje radnika, opreme i repromaterijala.

Rehabilitacija deonice auto-puta od Kuzmina do Batrovaca, na ulazu iz Hrvatske u Srbiju, završena je upravo u vreme epidemije, ukazala je ona i dodala da približno 650 radnika radi na održavanju puteva na teritoriji cele Republike.

Prema njenim rečima, očekuje se da vrlo brzo počne i održavanje auto-puteva, koje je ranijih godina obično rađeno tokom leta, kako bismo bili spremni kada saobraćaj profunkcioniše u potpunosti.

Mihajlović je naglasila da uprkos preusmeravanju dela sredstava za podršku zdravstvenom sistemu, nijedan veliki projekat neće trpeti, da se svi izvedeni radovi uredno plaćaju i da se u potpunosti prati plan za povlačenje novca iz kredita za infrastrukturne projekte.

To je, kako je poručila, važno i za naša preduzeća koja rade na njima, da znaju da neće imati nikakvih problema da dobiju novac za radove.

Ministarka je izrazila očekivanje da će domaće građevinske i putarske kompanije biti korisnici značajnog dela sredstava koje je Vlada pripremila u okviru mera za podršku privredi, uključujući pokrivanje minimalnih zarada, odlaganje plaćanja poreskih obaveza, kao i kredite pod povoljnim uslovima.

Ono što je važno, to je da su nam sve kompanije, kad su nam se obraćale, najavile da ne planiraju da otpuštaju radnike i da žele da nastave sa radovima, a država je tu da im stvori uslove za to, naglasila je ona.

Mihajlović, koja je i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, pozvala je sve da prijave svaki slučaj porodičnog i rodno zasnovanog nasilja.

Nasilje nad ženama i decom postojalo je i ranije, a sada tokom epidemije koronavirusa u svetu ima približno 30 odsto više slučajeva nasilja. Procene su da je tako i kod nas, ali je najveći problem u našem društvu što se žene plaše da prijave nasilje, jer većina ljudi ne radi, što znači da su kod kuće sa nasilnikom, objasnila je ona.

Prema njenim rečima, žene u takvim situacijama prijavljuju nasilje preko SOS telefona ili pozivaju nevladine organizacije, koje o tome obaveštavaju policiju.

Moja poruka ženama jeste da nisu same i da treba da prijave svaki slučaj nasilja, što treba da učini i svako koji vidi da nasilje postoji. Nasilje je u ovakvoj situaciji mnogo teže i jače i podaci iz sveta pokazuju da češće dovodi do ubistava, upozorila je potpredsednica Vlade.

Ona je najavila da će naredne nedelje biti održan i poseban sastanak sa predstavnicima Evropske unije, sigurnih kuća i drugih partnera, upravo na temu rodno zasnovanog nasilja.