Zaposleni se ne vraćaju sa godišnjeg odmora, već iz stresne i tenzične situacije

Ljudi su željni da naprave promenu, da vide napredak, da se vrate u život koji je imao mnoge druge elemente nego što ima danas. Strah postoji, bez obzira šta ga izaziva i važno je zaposlene uključiti odmah u proces planiranja vraćanja na posao. Ljudi su najvažniji, ne profit – deo je zaključaka sa sedme online konferencije „Biznis u izazovnim vremenima – Kada, kako i zašto se vraćamo na posao“, u organizaciji Srpske asocijacije menadžera i ICT hub-a.

O tome koje to sve aspekte poslodavci moraju da razmotre da bi doneli ispravnu odluku o terminu i načinu povratka u firme, da li su kompanije spremne sa ljudskog, zakonskog, poslovnog i praktičnog aspekta za povratak zaposlenih na radna mesta, pričali su Dragoljub Damljanović, predsednik SAM-a, Smart Grid Services Sales VP, Schneider Electric, Milica Vukelić, psiholog, docent na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, sa katedre za Psihologiju rada, Marija Desivojević Cvetković, viši potpredsednik za strategiju i razvoj, Delta Holding, Dejan Turk, CEO VIP Mobile & A1 Slovenija i Ivana Mihajlović, HR direktor, Direct Media. Moderatori razgovora: Dejan Ranđić, direktor DNA Communications & ICT Hub i Kosta Andrić, Managing partner, ICT Hub.

Rad u online režimu doneo je neke dobre stvari, ali su istovremeno, prema rečima Dragoljuba Damljanovića, predsednika SAMa i Smart Grid Services Sales VP, Schneider Electrica, postojale stvari koje nisu tako efikasne kao kad su zaposleni zajedno.

„Nedostaje govor tela, lični kontakt, teško se budi intelekt grupe kad radimo online. Kreativan rad u grupi je na ovaj način ograničen. Ljudi su željni da naprave promenu, da vide napredak, da se vrate u život koji je imao mnoge druge elemente nego što ga ima danas. U tom procesu biće dve vrste straha i zabrinutosti – za zdravlje i sigurnost, odnosno za posao i zadržavanje istog. One firme koje su delile informacije i transparentno komunicirale, na jednak način sa svima i podjednako podnosile teret, izaći će iz ovoga snažnije, oplemeniće se humanošću i brigom za druge mnogo više nego pre. Najvažnije je u svemu volja da ljudi dođu, ne da se prisiljavaju“, kaže Damljanović.

Evropska agencija za bezbednost na radu preporučuje da se na posao vraćaju samo zaposleni kojima je to nužno, a da ostali nastave da rade od kuće. Milica Vukelić, psiholog, docent na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, ističe da je važno imati na umu da menadžeri treba da znaju da se zaposleni se ne vraćaju sa godišnjeg odmora, već iz stresne i tenzične situacije.

„Sve ovo je apsolutno novo za nas što ćemo pamtiti ceo život. Strah postoji, bez obzira šta ga izaziva, zato je sada važno da se zaposleni uključuju u proces planiranja povratka na posao, da se dobije njihova povratna reakcija. Bitno je da osoba koja se bavi ljudskim resursima vodi neku vrstu dnevnika, intenzivno komunicira, da se obezbede neki kontakti kome zaposleni mogu da se obrate ukoliko osećaju neki strah, jer se može očekivati sagorelost, manjak angažovanja, stres, kao i manjak produktivnosti. Potrebno je napraviti strategiju kako uvoditi zaposlene u posao u drugom okruženju i kontekstu na koji nismo navikli“, kaže Milica Vukelić.

Dobri lideri su i u krizi i van nje i imaju u svakoj situaciji veštine da slušaju, motivišu i pruže osećaj sigurnosti. Marija Desivojević Cvetković, viši potpredsednik za strategiju i razvoj, Delta Holding, kaže da je bitno objasniti ljudima da je sve u redu, da je posao tu, da će biti sigurni, širiti pozitivno raspoloženje, a ne paniku.

„Veliki broj naših kolega nastavio je da radi normalno, oni koji su mogli radili su od kuće. Mi smo veliki tim i pažljivo ćemo vraćati ljude. Od prvog dana smo obezbedili dva profesionalna psihotereuta sa kojima su zaposleni mogli da razgovaraju anonimno i to je vrlo važno. Bez obzira na Kovid-19 i kompletnu situaciju promene bi trebalo da se dešavaju svaki dan, svaka kompanija mora da menja poslovanje svakodevno. Život lidera zasniva se na tome da moramo da razmišljamo o promenama i da ih generišemo“, ističe Marija Desivojević Cvetković.

Ivana Mihajlović, HR direktor, Direct Media, navodi da je važno uključivanje zaposlenih u donošenje odluka.

„Obezbedili smo sve da radimo punom parom i dobro smo se organizovali i to nam je kupilo vreme da budemo obazrivi u pogledu vraćanja na posao, ostavlja nam prostor da ne žurimo. Naši dosadašnji odnosi su kapital kojim raspolažemo, da zaposleni imaju poverenje ako im kažemo da smo sve obezbedili da se vratimo. Ovaj period nam je doneo veliku promenu u pogledu inovativnosti i kreativnosti. Iznenađeni smo koliko smo neke stvari u odnosu na realne uslove sproveli. Naša transparentnost je uticala na to da ljudi znaju da smo u svemu zajedno“.

Dejan Turk, CEO VIP Mobile & A1 Slovenija je istakao da je ovo bio njegov najveći lidership izazov u životu i da veruje da ćemo izaći iz toga kao bolji ljudi i menadžeri, da će biti više svesti o odnosima koje imamo jedni prema drugima i o okolini.

„Dosta rano, na početku krize smo sve ovo videli kao ogroman izazov. Pre svega, ljudi su najvažniji, ne profit, dosta brzo moramo da donosimo odluke. Virus je brz, mi moramo biti brži od njega. Sada su važna dva fakora za povratak, priprema zgrade, pravila ponašanja, što je jednostavnije. Složeniji izazov je deo u vezi sa ljudima, kako će funkcionisati, koji su strahovi i kako je pandemija uticala na odnos prema kompaniji. U tome je važno kako je sa ljudima ranije komunicirano, kakvo smo poverenje prethodnih godina stekli. Bitno je da ih pitamo kako se osećaju, kakvi su im trenutni izazovi u poslu, koja su očekivanja od povratka, šta su naučili od rada kod kuće i šta bi zadržali. Najviše će se menjati kultura koju smo stvarali i koja je unikatna, kolegijalna, druženja. Moraćemo da pronađemo balans i da ostane samo sada u nekom drugačijem obliku“, kaže Turk.