Srbija posvećena rešavanju problema zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan izjavio je da je Srbija započela promene u životnoj sredini i da je odlučna da sistemskim i doslednim merama efikasno rešava ekološke probleme i aktivno učestvuje u svim regionalnim i globalnim aktivnostima koje doprinose rešavanju klimatskih izazova.

Sajt Vlade Srbije prenosi u celini izjavu Trivana povodom Dana planete Zemlje:

„Sutra, 22. aprila, je Dan planete Zemlje, koji su Ujedinjene nacije proglasile globalnim datumom kako bi ljudskoj civilizaciji uputile opomenu da mora da promeni odnos prema našoj planeti, koju sistematski uništava ugrožavajući i svoj opstanak.

Ovogodišnja tema su klimatske promene, kao jedan od najvećih izazova čovečanstva. To je i poziv na pokretanje globalne akcije, iznalaženja kreativnih i inovativnih rešenja koja ne zagađuju planetu, prelaska na cirkularnu ekonomiju, na putu ka potiskivanju upotrebe fosilnih goriva i postizanju ugljenične neutralnosti.

Cenu napretka naše civilizacije, koja je posebno u poslednjih 200 godina oslonjena na tehnologije i energiju fosilnih goriva, „plaćamo“ povećavanjem zagađenja i koncentracije gasova sa efektom staklene bašte sa dugoročnim posledicama po klimu, biodiverzitet i životnu sredinu, što direktno utiče na naše zdravlje.

Posledice klimatskih promena vide se u svim delovima sveta. Sve toplija klima topi polarne ledene sante, raste nivo okeana i mora i sve su češće ekstremne vremenske pojave, intenzivniji toplotni talasi i suše, obilne padavine i poplave, oluje i uragani gde ih pre nije bilo.

Klimatske promene menjaju život na planeti, utiču na biodiverzitet, nestanak ili „selidbu“ na nova staništa brojnih biljnih i životinjskih vrsta.

Zbog uticaja klimatskih promena i intenziviranja klimatskih ekstrema, posledice će trpeti većina sektora – od poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, transporta, industrije, turizma do zdravstva. Budući da prosečna temperatura na svetskom nivou i dalje  raste, svet se suočava sa nestašicom vode, rizikom ratova koji će se zbog toga voditi, kao i sa povećanim brojem klimatskih izbeglica.

Danas u vreme svetske pandemije, pitanje brige za zdravlje čoveka je više nego ikada aktuelizovalo pitanje zdravlja planete.

Svetska zdravstvena organizacija je i pre pojave COVID-19 upozoravala na to da će klimatske promene uticati na pojavu i širenje zaraznih bolesti. Vesti i satelitski snimci iz različitih delova sveta ovih dana svedoče da je planeta manje zagađena, da su čistije vode i vazduh jer je, zatvaranjem fabrika, smanjivanjem industrijske aktivnosti i saobraćaja, smanjeno emitovanje gasova koji utiču na zagađenje i klimatske promene. I to je svojevrsna opomena i zapitanost da li će kada sve ovo prođe, ljudska civilizacija moći da zadrži ove pozitivne promene.

Da li ?

Jesmo li naučili da izvlačimo pouke?

Bliska budućnost će to pokazati.

Srbija je započela promene u životnoj sredini, odlučna je da sistemskim i doslednim merama efikasno rešava ekološke probleme, i aktivno učestvuje u svim regionalnim i globalnim aktivnostima koje doprinose rešavanju klimatskih izazova.

Izradili smo veliki broj projekata, poslali u Brisel pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, završili i u proceduru uputili Nacrt zakona o klimatskim promenama.

U svojstvu potpredsednika učestvujemo u radu UNEA-5 i COP-26, a u Beogradu je održana Ministarska konferencija zemalja Južne i Jugoistočne Evrope koja je imala regionalni i međunarodni značaj u traženju rešenja za ekološke probleme.

Potvrdu posvećenosti rešavanju problema zaštite životne sredine dokazuje i investicioni plan „Srbija 2025“, koji predviđa i investicije u oblasti otpadnih voda.

Planiranim pokretanjem velike akcije pošumljavanja sa „Egzitom“, sadnjom stabala Srbija će povećati svoju pošumljenost i inicirati proširenje ove aktivnosti na region, kao najefikasniji i najednostavniji način ublažavanja klimatskih promena.

Ovaj dan upućuje čovečanstvo na to da mora da promeni odnos prema planeti Zemlji. Vladin i nevladin sektor, privreda, akademska zajednica, mediji, svako od nas može da bude čuvar planete Zemlje.

Čuvajući našu planetu, sačuvaćemo zdravlje, ali ne samo čoveka“, naveo je Trivan.