Izmirivanje obaveza države ključno za građevinarstvo

Sa udelom od blizu 6% u BDP-u i rastom u prošloj godini od 35%, sektor građevinarstva jedan je od glavnih pokretača privrednog rasta zbog čega je potrebno da bude podržan posebnim merama za prevazilaženje negativnih efekata pandemije. Savez za imovinu i urbanizam NALED-a osmislio je i resornom ministarstvu uputio čak 20 preporuka. U predloženom paketu našle su se i mere za sektor saobraćaja, koji je značajno pogođen krizom.

Među ključnim predlozima ističe se zahtev da država i javna preduzeća hitno izmire obaveze prema građevinskim kompanijama za infrastrukturne projekte. Takođe, neophodno je produžiti rokove važenja građevinskih dozvola jer zbog vanrednog stanja građevinci ne mogu da uplate doprinos za uređenje zemljišta ili prijave radove niti da pribave upotrebnu dozvolu.

- Od 2016. i uspostavljanja sistema elektronskog izdavanja građevinskih dozvola, u kojem je učestvovao NALED, broj izdatih dozvola skočio je sa 9.500 na gotovo 22.000 godišnje koliko smo imali u 2019. I ova godina započela je odlično. U prva dva meseca 2020. imamo već 2.700 izdatih dozvola, 29,1% više nego u istom periodu prošle. Prethodnu godinu obeležio je najveći rast građevinarstva, to je bio sektor sa najviše privučenih direktnih stranih investicija posle prerađivačke industrije i važno je da taj rast sada ne prekinemo. Nakon što smo dostavili predloge, započeli smo rad sa resornim ministarstvom na analizi predloženih mera i primeni najboljih rešenja – kaže Gojko Vrcelj, predsednik Saveza za imovinu i urbanizam i direktor direkcije za restrukturiranje i naplatu u Erste banci.

Zbog značaja koji za rast građevinarstva imaju javna ulaganja u infrastrukturu, Savez predlaže da se kroz beskamatne kredite podrže gradovi i opštine da nastave infrastrukturne projekte.

Korisna podrška kompanijama bila bi nabavka građevinskog materijala uz odloženo plaćanje državi, kao i odloženo plaćanje energenata. Kada je reč o administrativnom rasterećenju, potrebno je poštovati rokove za dobijanje priključka na energetsku mrežu, produžiti rokove za plaćanje doprinosa za uređenje zemljišta, bolje organizovati rad službi koje upravljaju elektronskim sistemom za izdavanje dozvola, kao i rad i zaštitu radnika na gradilištima.

Za oba sektora važna je finansijska relaksacija, što bi podrazumevalo ne samo odlaganje već i oslobađanje od poreza i doprinosa na zarade, kao i taksa i naknada u periodu vanrednog stanja i obezbeđivanje posebne vrste kredita za obrtna sredstva koje bi dobili po skraćenoj proceduri. Predloženo je i da se pomere rokovi za podnošenje poreskih prijava, posebno za imovinu, zamrzne dug za PDV i omogući prijava i plaćanje PDV-a po naplaćenoj fakturi.

U sektoru saobraćaja došlo je do pada prihoda većeg od 50% u odnosu na prosečni mesečni prihod u 2019. Zbog toga je predloženo da se razmotri mogućnost direktne finansijske podrške kompanijama iz ovog sektora koje su ostvarile 40% manji prihod u odnosu na isti mesec prethodne godine. Važno je u primeni mera ne zaboraviti i javna preduzeća koja posluju u oblasti saobraćaja i staničnih usluga. Uz to, saobraćajnim preduzećima koja obavljaju javni prevoz pomoglo bi odlaganje obaveza prema dobavljačima za gorivo. Na kraju, predlaže se i otvaranje dodatnih traka za kamione na granicama što je na pojedinačnim prelazima već primenjeno.