Ulaganje u pčelarstvo velika razvojna šansa

Kabinet ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća saopštio je da Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima iz inostranstva da zasnuju specijalizovano pčelarsko gazdinstvo, da ulože lična sredstva i udruže se u zadrugu.

U saopštenju se navodi da se povratnicima, budućim pčelarima, savetuju primena savremene tehnologije, viši stepen prerade u pčelarstvu i korišćenje opreme, a kao dobar primer navodi se pčelarska zadruga "Med i voće“ u Vlasotincu.

Ova zadruga je podsticajnim sredstvima projekta obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500 sela“ nabavila najsavremenije mašine za pčelarstvo i primenjuje najsavremenije tehnološke metode.

Kao uspešne ističu se i pčelarske zadruge "Bi kuper" iz Merošine, "Plan B“ iz Batočine, "Homolje med“ iz Žagubice i "Zaplanjska matica“ iz Gadžinog Hana.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije zalaže se za veće subvencije pčelarima, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim nerazvijenim područjima, kao i za očuvanje pčelinjeg fonda.

Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća nastaviće dodelu podsticajnih sredstava za nabavku rojeva, pčelinjih matica i opreme za pčelarstvo.

Takođe, Nacionalni tim za preporod sela Srbije organizovaće stručne posete najuspešnijim pčelinjacima i zadrugama, uz savete o tome kako da se udruže.

Održivi razvoj pčelarstva siguran je i isplativ način da se pokrene uspešna proizvodnja, jer je proizvodnja meda zanat koji se uči u jednoj sezoni, a relativno niska ulaganja mogu se brzo vratiti.

Pčelarstvo je povoljno za oba pola i ljude različitih nivoa znanja, a u njemu mogu da rade i ljudi s blagim stepenom invaliditeta i stariji od 50 godina.

U Srbiji ima oko 850.000 košnica u pčelinjacima, a prema nekim podacima, ukupno je 1,1 milion košnica, dok je registrovanih pčelara približno 15.000. Pretpostavlja se da se pčelarstvom bavi približno 30.000 domaćinstava.

Proizvodnja meda u Srbiji varira od 6.000. do 9.500 tona godišnje, od čega su po trećinu bagremov i suncokretov med, a prihod je veliki i od drugih pčelinjih proizvoda.

Krkobabić je rekao da u pčelarstvu postoji velika razvojna snaga i naveo da je izvoz meda 2013. godine u Srbiji u vrednosti od 14 miliona dolara bio veći od izvoza junećeg mesa.

Naš cilj trebalo bi da bude podizanje proizvodnje meda sa 6.000 do 9.500 tona, koliko je iznosila proteklih deset godina, na 12.000 tona godišnje, naveo je Krkobabić.

Prema rečima profesora Miće Mladenovića, ogroman je značaj pčela za poljoprivredu Srbije, jer one svake godine oprašivanjem povećavaju prinose u ratarstvu, voćarstvu i povrtarstvu za 148 miliona evra, ističe se u saopštenju.