Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,5%.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu prethodno preduzete mere monetarne politike radi ublažavanja negativnih efekata širenja virusa korona (Covid-19), čiji efekti će u većoj meri biti ispoljeni sa daljim uspostavljanjem ekonomske aktivnosti. Izvršni odbor imao je u vidu i da je direktna podrška privatnom sektoru, koji je najviše pogođen ovom krizom, obezbeđena blagovremenim i koordiniranim aktivnostima Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije - merama za podršku likvidnosti bankarskom sektoru, moratorijumom na otplatu kredita i kroz paket fiskalne pomoći privredi i građanima.

Izvršni odbor naglašava da je donošenje pomenutih podsticajnih mera monetarne i fiskalne politike bilo moguće u uslovima obezbeđene niske i stabilne inflacije, koja je u skladu s očekivanjima Narodne banke Srbije u martu usporila na 1,3% međugodišnje. Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija bi u ostatku godine trebalo da se kreće oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u uslovima niže agregatne tražnje, kao i nižih uvoznih cena, uključujući i cene nafte. Postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja očekuje se u srednjem roku, čemu bi trebalo da doprinese oporavak tražnje.

Prema ocenama relevantnih međunarodnih institucija, širenje virusa korona je uvelo svetsku privredu u recesiju i znatno pogoršalo izglede za njen rast. U takvim uslovima povećana je neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu, a investitori daju prednost ulaganjima u sigurnu aktivu, što za posledicu ima niži priliv kapitala u zemlje u usponu. Pogoršanje izgleda za globalni ekonomski rast, odrazilo se i na pad cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu, pre svega nafte. Kako bi umanjile negativne efekte krize, brojne centralne banke u svetu reagovale su dodatnim ublažavanjem svojih monetarnih politika, konvencionalnim i nekonvencionalnim merama, a vlade njihovih zemalja obimnim paketima fiskalne pomoći. Koordinirane akcije monetarne i fiskalne politike trebalo bi da doprinesu ublažavanju negativnih efekata pandemije na privredni rast, utiču na povoljnije uslove finansiranja i podstaknu oporavak privrede u narednom periodu.

Smanjenje privredne aktivnosti koje je usledilo u drugoj polovini marta, nije se znatnije odrazilo na dinamiku rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije u prvom tromesečju, koji je prema oceni Izvršnog odbora ostao visok i iznosio je oko 5% međugodišnje. U uslovima niže eksterne tražnje i zastoja ili prekida u radu u pojedinim delatnostima, negativni efekti krize će biti najvidljiviji u tekućem drugom tromesečju, ali će oporavak privredne aktivnosti uslediti u nastavku godine, čemu će doprineti blagovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike. Izvršni odbor naglašava i da je zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike, Srbija ovu krizu dočekala u znatno povoljnijoj makroekonomskoj poziciji u odnosu na prethodne krize, što je otvorilo prostor da se u periodu krize poveća ekspanzivnost monetarne i fiskalne politike, a da se ne ugroze makroekonomska i finansijska stabilnost.

Izvršni odbor je istakao da će puna koordinacija mera monetarne i fiskalne politike biti nastavljena, što će omogućiti smanjenje eventualnih daljih negativnih uticaja iz međunarodnog okruženja. Narodna banka Srbije će i dalje pažljivo pratiti globalna kretanja i njihov uticaj na domaću ekonomiju i inflaciju i blagovremeno reagovati kako bi očuvala postignutu cenovnu i finansijsku stabilnost i doprinela rastu naše privrede na održivim osnovama.
Na današnjoj sednici, Izvršni odbor je usvojio majski Izveštaj o inflaciji, koji će javnosti biti predstavljen 13. maja. Tom prilikom biće detaljno obrazložene odluke monetarne politike i makroekonomska kretanja koja ih opredeljuju.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. juna, saopšteno je iz Kabineta guvernera.