Blokčejn tehnologija - Srbija u korak sa najrazvijenijima

Radna grupa, koju čine predstavnici Privredne komore Srbije, Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija, Beogradske berze i predstavnici vlade, u narednih pola godine radiće na dokumentu koji će biti osnova za donošenje zakonskog akta kako bi se uredila oblast blokčejn (Blockchain) tehnologije, saopštila je PKS.

Blokčejn tehnologija se primenjuje prilikom trgovine digitalnim valutama kao što su bitkoin (Bitcoin), riple (Ripple), litkoin (Litecoin), ali i za praćenje tokova novca i roba.

Na taj način Srbija će dobiti zakon o blokčejn tehnologiji i njenoj primeni, izjavio je Marjan Stojanović, sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo u Privrednoj komori Srbije.

"Prema jednom međunarodnom istraživanju, od 10.000 developera koji se u svetu bave blokčejnom, njih 400 je u Srbiji. To je cifra koja govori da mi zaista imamo kapacitet jer je to mlada tehnologija koja se tek probija u svetu. Veoma je specifična i verujem da kada se napravi pravna regulativa da će kompanije naći sebe na tom tržištu", rekao je Stojanović. 

On je dodao da u Srbiji postoji više od 20 kompanija koje su specijalizovane za razvoj u blokčejn tehnologiji. U pitanju je samo broj onih koje su specijalizovane za ovu tehnologiju ali ih je, ustvari, znatno više.

Kada se broj od samo tih 20 kompanija iz Srbije uporedi sa Nemačkom, odnosno Berlinom koji važi za jedan od centara blokčejn tehnologije i u kojem je 70 takvih kompanija, naša zemlja se dobro kotira, naglasio je Stojanović. 

Kriptovalute nisu zakonski uređene u Srbiji, odnosno, ne priznaju se kao sredstvo plaćanja, pa se trgovina ovim digitalnim valutama obavlja najčešće preko inostranih sajtova.

Najveći izazov je kako građanima objasniti šta je blokčejn, koji je nastao 2009. godine, i zašto je važan, kaže Stojanović navodeći da je verovatno prva asocijacija kod većine trgovina bitkoinima.

Blokčejn u ovom trenutku ima primenu svuda gde se nalazi bilo koja vrsta transakcija, a služi i kao alat za praćenje robe.

Na primer, kada se u lancu prometa određene robe upiše određeni podatak na svakoj od "stanica" u okviru blokčejn "putanje", svi podaci i transakcije koje su obrađene u tom trenutku se ažuriraju na svim računarima odakle su ti podaci ubačeni.

"To dakle nije jedna baza koju neko može da obriše, nego se nalazi na mnogo različitih mesta", pojasnio je Stojanović.

Državne uprave u svetu koriste blokčejn tehnologiju za praćenje toka dokumenata, novca i po tome su među najpoznatijima Estonija i Južna Koreja.

Za Srbiju je važno, kaže, da je blokčejn, posle gejming industrije, najbrže rastući i najznačajniji deo IT industrije.

"U ovom trenutku smo među vodećim zemljama po broju developera i kompanija koje se time bave što znači da je država prepoznala da je sada momenat da uradimo korak više", zaključio je Stojanović.