Podstaći proizvodnju lekovitog bilja u Srbiji

Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić poručili su danas da se od proizvodnje lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja može obezbediti zavidna ekonomska egzistencija članova poljoprivrednog gazdinstva.

Krkobabić i Škorić, koji su i kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela, odgovorili su na veliki broj pitanja zainteresovanih za ulaganje u proizvodnju lekovitog bilja, u konsultaciji sa profesorom Janom Kišgecijem, vrhunskim stručnjakom za tu oblast i članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

Oni su ukazali na to da teritorija Srbije, zahvaljujući svom geografskom položaju, geološkoj i pedološkoj raznolikosti, kao i uticaju različitih klimatskih faktora, predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta u svetu.

Tu biološku raznovrsnost flore, kako su istakli, čine 3.272 vrste, a smatra se da ima 700 vrsta lekovitih biljaka, od kojih je 420 zvanično registrovanih i opisanih, dok se u prometu nalazi 280.

U saopštenju Nacionalnog tima za preporod sela ističe se da se do lekovitog bilja dolazi na dva načina – gajenjem i sakupljanjem u prirodi.

Površine pod gajenim lekovitim, aromatičnim i začinskim biljkama u Srbiji variraju od 2.000 do 3.000 hektara godišnje, pri čemu se najviše gaji 20 do 25 vrsta: pitoma nana, kamilica, morač, timijan, beli slez, peršun, neven, mirođija, bosiljak, origano, žalfija.

U te površine nije uračunata začinska paprika, koja se gaji na približno 5.000 hektara.

Procenjuje se da je u proizvodnji lekovitog bilja angažovano više od 50.000 ljudi. Sakupljanjem lekovitog bilja u Srbiji se bavi i od toga živi 4.000 do 5.000 građana, dok se otkupom bavi 30 do 40 manjih i većih firmi.

Najviše se obezbeđuje kleka, lipa, zova, hajdučka trava, kantarion, beli slez i majčina dušica.

Procenjuje se da površine pod lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem u Srbiji mogu biti i dva-tri puta veće. Da to može biti isplativa proizvodnja, svedoči podatak da je u prvih šest meseci 2014. godine Srbija izvezla 1.800 tona lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u vrednosti 7,6 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno 1.184 tone, u vrednosti od 4,4 miliona dolara.

U Srbiju se uvoze eterična ulja, kozmetički i drugi prerađeni proizvodi od lekovitog bilja, a izvoz se povećava iz godine u godinu. U 2017. godini iz Srbije je izvezeno lekovitog bilja u vrednosti od 16 miliona dolara.

U skladu sa tim, Krkobabić je istakao da je za podsticaj proizvodnje lekovitog bilja i rast izvoza neophodno udruživanja i viši stepen prerade.

On je naglasio da bi Srbija činjenicu da se potrošnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, kao i šumskih plodova, u svetu svake godine povećava za oko pet odsto, trebalo da iskoristi i višestruko poveća svoju proizvodnju.

Takođe, kako je ocenio, Srbija bi trebalo da primeni visoke tehnologije i inostranim kupcima prodaje poluproizvode ili proizvode višeg stepena prerade – biljne ekstrakte, etarska ulja za kozmetičku i farmaceutsku industriju, spakovane čajeve i fitopreparate, što je do sada primenjivano u manjem broju slučajeva.

Ministar je dodao da je uz sve to jedini siguran put ka uspehu i većoj zaradi da se poljoprivredna gazdinstva koja gaje lekovito bilje udruže u specijalizovane zadruge, jer su samo tako pouzdan partner za saradnju sa institutima i velikim firmama.

Na osnovu podataka uspešnih specijalizovanih zadruga, Krkobabić je istakao da je za gajenje jednogodišnje biljke neven na jednom hektaru neophodno ulaganje od približno 800 evra, a može se ostvariti prihod od 5.000 evra.

Za proizvodnju belog sleza, čije gajenje traje godinu dana, ulaganje iznosi 1.200 evra po hektaru, a prihod može da dostigne čak 9.000 evra, precizirao je on i naveo da ulaganja u obradu zemljišta, pripreme za sadnju i berbu za gajenje sedmogodišnje biljke matičnjaka na jednom hektaru iznose približno 1.200 evra i to samo u prvoj godini, dok su prihodi od druge do sedme godine oko 6.000 evra godišnje, što je ukupno čak 36.000 evra.

Prema njegovim rečima, pored neophodnih agronomskih znanja koja se stiču na stručnim kursevima, poljoprivredno gazdinstvo koje počne proizvodnju lekovitog bilja trebalo bi da uloži još 4.000 evra za nabavku sušare kapaciteta dve tone, a destilator u vrednosti od 15.000 evra može lakše da se nabavi ako se poljoprivredna gazdinstva udruže.

Preporuka stručnjaka je, kako je ukazao, da se lekovito bilje u Srbiji u plantažnoj proizvodnji može uspešno gajiti na celoj teritoriji, uz obaveznu primenu dobre poljoprivredne prakse (GAP) i principa organske poljoprivrede.

Sakupljanje u prirodi, uz kombinovanje sa plantažnom proizvodnjom, preporučuje se u brdskoplaninskim regionima Stare planine, Tare, Deliblatske peščare, Fruške gore, Maljena, Prokletija, Suvobora, Medvednika, Sićevačke klisure i Sokobanje, naglasio je Krkobabić.

On je podsetio na to da je interesovanje za proizvodnju lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja naglo povećano od 2017. godine projektom obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500 sela".

Do 2017. godine, kako je istakao, u centralnoj Srbiji nije postojala nijedna zadruga za proizvodnju lekovitog bilja, dok je samo u periodu od 2017–2020. osnovano čak 24 zadruge sa tim proizvodnim programom.