Evropska unija pohvalila adekvatnost vođenja monetarne politike u Srbiji

Narodna banka Srbije je i u 2019. godini vodila adekvatnu monetarnu politiku, ocenjeno je danas na redovnom godišnjem sastanku u okviru Ekonomskog i finansijskog dijaloga zemalja članica Evropske unije, Zapadnog Balkana i Turske, kao i Evropske centralne banke i Evropske komisije, saopštila je NBS.

Srbiju su na današnjem dijalogu predstavljali guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali.

Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenjuju da je „Narodna banka Srbije i u 2019. godini sprovodila monetarnu politiku u skladu s režimom ciljanja inflacije”, što je i bila preporuka svim zemljama u okviru prethodnih dijaloga. Srbija je ovu preporuku, koja je ujedno i osnovni zakonski cilj Narodne banke Srbije, ispunila u potpunosti, uz inflaciju koja se tokom 2019. godine kretala oko donje granice ciljanog koridora. 

Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenjuju i da je domaći bankarski sektor dobro kapitalizovan i likvidan. Posebno se pozdravljaju značajni rezultati Srbije na planu smanjenja učešća problematičnih kredita, uz dalji dinamičan rast kreditne aktivnosti i ka privredi i ka stanovništvu.

Pozitivno su ocenjene mere koje je Narodna banka Srbije donela krajem 2018. a koje se odnose na neobezbeđeno nenamensko kreditiranje stanovništva po dugim rokovima otplate.

Zaključeno je i da mere koje se preduzimaju u cilju podrške većoj dinarizaciji daju dobre rezultate. Napredak je vidljiv pre svega kod dinarizacije depozita, što jeste ključno i za brži napredak u procesu dinarizacije kredita.

U tom cilju pozdravljeno je i donošenje regulatornih mera Narodne banke Srbije, kojima se podstiču dinarski plasmani mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima.

Ocene Evropske centralne banke i Evropske komisije u delu nadležnosti Narodne banke Srbije guverner Jorgovanka Tabaković smatra realnim.

„Činjenica da se inflacija u Srbiji nalazi na niskom nivou sedmu godinu zaredom jeste konkretna potvrda adekvatnosti monetarne politike u Srbiji. Činjenica je i da smo učešće problematičnih kredita drastično smanjili, kao rezultat primene strategije za njihovo rešavanje, kao i znatno povoljnijih uslova poslovanja u Srbiji”, rekla je Tabaković, a evidentan je i zdrav rast kreditne aktivnosti.

„Krediti privredi rastu po dvocifrenim stopama već nekoliko godina, a dve trećine je odobreno mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima.

Investicioni krediti sa stanjem od oko 5 milijardi evra čine 45 odsto stanja ukupnih kredita privredi”, istakla je guverner.

Dinarizacija ostaje jedan od prioriteta, posebno dinarski krediti preduzećima. „Dinarsko kreditiranje privrede nikada nije bilo povoljnije. Kao rezultat naših mera, razlika između kamatnih stopa na dinarske i devizne kredite privredi smanjena je sa 9,1 procentni poen iz maja 2013. na 1,1 procentni poen”, podseća Tabaković.

Činjenica je i da je rast Srbije prošle godine bio dinamičan, što su i Evropska centralna banka i Evropska komisija istakle.

„Nakon rasta od 6,2 odsto u četvrtom tromesečju, u ovu godinu ušli smo sa odličnim tendencijama i rastom od 5 odsto u prvom tromesečju. I taj rast je odličan, posebno jer su se u martu osetile posledice pandemije na našu ekonomiju. Reagovali smo obimnim paketom mera kojima se čuvaju ljudi, radna mesta, plate, likvidnost, i pomaže se onima čije je poslovanje pandemija praktično zaustavila”, naglasila je guverner.

Narodna banka Srbije je reagovala smanjenjem referentne kamatne stope, omogućavanjem finansijskog predaha u otplati kredita, operacijama po niskim stopama, kako bi se te stope dalje prenele i na privredu i stanovništvo.

Država je reagovala obimnim paketom mera u vrednosti od oko 11 odsto bruto domaćeg proizvoda, koji uključuje i kredite za likvidnost uz garanciju države, a koji su namenjeni mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima koji su najviše pogođeni krizom.

Pandemija će imati snažan kratkoročan uticaj na sve ekonomije, ali suština usmerenja Srbije ostaje nepromenjena.

 „Naša projekcija privrednog rasta od najmanje 6% u 2021. godini ukazuje na to da, zahvaljujući našim merama, očekujemo puni oporavak Srbije od efekata pandemije već sledeće godine, a to projektuju i sve institucije koje nas pažljivo prate. Važni su nam i brzina oporavka Evropske unije i u meri u kojoj svako od nas pojedinačno bude uspešan, i na zajedničkom planu ćemo biti uspešniji”, ističe guverner.

„Čvrsto verujem da je Srbiju ova svetska kriza samo nakratko usporila u dinamičnom rastu. To što smo u prethodnih osam godina stabilizovali našu ekonomiju, uz nisku inflaciju, uređene javne finansije, proširili bazu investitora uz rast koji vode investicije, i što su nam devizne rezerve na dvostruko većem nivou od nivoa koji je po međunarodnim kriterijumima optimalan – jasno govori da imamo veća očekivanja od nas samih nego što ih drugi imaju od nas”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.