Svaki treći građanin EU ne može da se nosi s iznenadnim troškom

Poslednji podaci Evrostata pokazuju da gotovo svaki treći građanin Evropske unije (32 odsto) ne može izdržati neočekivani finansijski trošak, kao što su iznenadna operacija, troškovi sahrane, zamena veš mašine ili automobila.

Zbog brojnih restriktivnih mera koje su preduzete kako bi se sprečilo širenje novog korona virusa širom sveta, sposobnost nošenja s iznenadnim finansijskim troškom postalo je puno važnije, posebno u slučajevima gubitka izvora prihoda.

Najveći udeo ljudi koji ne mogu izdržati iznenadni finansijski trošak osobe koje žive same – 40 odsto samaca ne može izdržati iznenadni finansijski trošak.

Veći je postotak kod žena koje žive same (43 odsto) nego kod muškaraca (36 odsto).

Najteže se s iznenadnm finansijskim troškom nose samohrani roditelji (domaćinstva koja čini jedna osoba i dete), preneo je Bankar.rs.

Više od polovine (56 odsto) ljudi u toj situaciji u EU ne može izdržati iznenadni finansijski trošak.

S druge strane, najbolje se s iznenadnim troškom nose ljudi u domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe – “samo” četvrtina (25 odsto) ljudi iz ove kategorije ne može izdržati iznenadni finansijski trošak.

U domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe s jednim detetom 28 odsto ljudi se ne može nositi s iznenadnim finansijskim troškom, a u domaćinstvima sa dvoje dece 26 odsto.

Ako se pogleda prosek za sve članice Unije, Hrvatska se nalazi na prvom mestu – više od polovine državljana (52 odsto) ne može izdržati iznenadni finansijski trošak.

Iza Hrvatske su Letonija (50 odsto), Grčka i Kipar (po 48 odsto), Litvanija (47 odsto) i Rumunija (44 odsto).

Najbolja situacija je na Malti, gde se samo 15 odsto stanovništva ne može nositi sa iznenadnim finansijskim troškom.

Istraživanjem su obuhvaćene i neke od država regiona koje nisu u EU. U Crnoj Gori čak 73 odsto stanovništva (podaci iz 2017. godine) ne može izdržati iznenadni finansijski trošak, u Severnoj Makedoniji 54,2 odsto, a u Srbiji 39,8 odsto.