Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše

Ministarstvo zaštite životne sredine, povodom obeležavanja 17. juna, Svetskog dana borbe protiv dezertifikacije i suše, i ove godine stavlja u fokus javnosti borbu protiv ovih pojava koje u velikoj meri degradiraju zemljište, prirodne resurse i ugrožavaju biodiverzitet, saopštilo je resorno ministarstvo.

Ovaj značajan ekološki datum ustanovile su Ujedinjene nacije kako bi ukazale na neophodnost zajedničkog globalnog odgovora na destruktivne posledice procesa dezertifikacije i suše koje su na delu širom sveta. 

Ovogodišnje obeležavanje Svetskog dana borbe protiv dezertifikacije i suše Ujedinjene nacije posvetile su uticaju porasta svetske proizvodnje i široke potrošnje na zemljište.

Kako se ističe, danas je više od dve milijarde hektara nekadašnjeg plodnog zemljišta degradirano, a preko 70 posto prirodnih ekosistema izmenjeno.

Rast svetske populacije, sve veći obim proizvodnje stočne hrane i proizvodnje jeftine brzo potrošne odeće imaju veliki negativni uticaj na zemljište, ali i na stanje ekosistema i biodiverziteta. 

Procenjuje se da će do 2030. godine za proizvodnju hrane biti odvojeno dodatnih 300 miliona hektara zemljišta, dok će 35 posto više plodnog zemljišta biti korišćeno za potrebe modne industrije.

Ovakav trend uticaće i na klimatske promene, s obzirom da četvrtina emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) dolazi od poljoprivrede, šumarstva i drugih vidova korišćenja zemljišta, dok proizvodnja odeće i obuće uzrokuje osam posto emisije GHG, sa procenom da je moguće da do 2050 godine ovaj procenat naraste i do 50 posto. 

Ministarstvo ovogodišnjom manifestacijom pridružuje se pozivu Ujedinjenih nacija da svojim svakodnevnim ličnim izborima, promenom navika u ishrani, odevanju i životom u harmoniji s prirodom, doprinesemo očuvanju i obnavljanju zemljišta, očuvanju biodiverziteta i ublažavanju posledica klimatskih promena.

Srbija, kao zemlja posvećena međunarodnim inicijativama za zaštitu životne sredine, prirode i njenih resursa, od 2007. godine potpisnica je "Konvencije Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom i/ili dezertifikacijom, posebno u Africi" i u kontinuitetu realizuje aktivnosti, kako bi plodno zemljište kao neobnovljiv resurs očuvali i za buduće generacije. 

Dezertifikacija zemljišta sa kojom se suočavaju skoro sve zemlje sveta, podrazumeva degradaciju zemljišta sa smanjenjem, odnosno gubitkom biološke i ekonomske produktivnosti.

Uzroci dezertifikacije zemljišta su brojni, ali uglavnom su posledica ljudskih aktivnosti, kao što su promena namene korišćenja zemljišta, nekontrolisana seča šuma, nekontrolisana urbanizacija, neadekvatni tretman obradivog zemljišta, a neposredni uzrok su i klimatske promene, različite forme erozije zemljišta, poplave...

Procesi degradacije zemljišta manifestuju se na različite načine, od smanjenja prinosa useva, do smanjenja produktivnosti ekosistema i gubitka biodiverziteta.

Prepoznajući značaj i neophodnost očuvanja zemljišta kao najdragocenijeg resursa, a shodno svojim međunarodnim obavezama, ministarstvo je započelo izradu Nacrta nacionalnog akcionog programa za borbu protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta i ublažavanja posledica suša.

Ovim dokumentom biće utvrđene praktične mere neophodne za borbu protiv dezertifikacije, kao i neophodne uloge i aktivnosti vlade, lokalnih zajednica i korisnika zemljišta, i raspoloživi potrebni resursi.

Ministarstvo je, na osnovu pristupanja programu "Neutralnost degradacije zemljišta" formiralo multisektorsku radnu grupu i u februaru 2020. godine Sekretarijatu Konvencije dostavilo "Izveštaj o primenjenoj metodologiji i identifikaciji ciljeva za uspostavljanje neutralnosti degradacije zemljišta u Republici Srbiji".

Takođe, ministarstvo je realizovalo, i Sekretarijatu Konvencije u aprilu 2020. godine uputilo dokument "Inicijativa za sušu, Republika Srbija - Preporuke za izradu Nacionalnog plana za sušu", kao osnov za dalju borbu protiv suše i njenih posledica, koje su od 2000. godine našoj zemlji pričinile više od pet milijardi evra štete.