Pandemija korona virusa povećala javni dug EU
Evropa
Srpska ekonomija
Zaključavanje ekonomije i širenje pandemije povećalo je javni dug evrozone i Evropske unije za približno dva postotna poena, i to evrozone na 86,3 odsto, a EU na 79,5 odsto BDP-a u prvom kvartalu 2020.
Obim duga prema BDP-u rastao je u 24 od 27 članica EU, najviše u Belgiji, za gotovo šest postotnih poena, Finskoj oko pet, Sloveniji, Španiji i Francuskoj više od tri. Hrvatski javni dug veći je jedan postotni poen u odnosu na poslednji kvartal 2019. godine, a samo su se Litvanija, Danska i Bugarska razduživale, prenosi bankar.rs.
Hrvatska je poslednjih godina uspešno smanjivala svoj javni dug, ali korona je preokrenula taj trend na nivou duga od približno 74 odsto BDP-a.
Hrvatska je najzaduženija tranzicijska članica EU, ispred Slovenije i Mađarske dok je u svim ostalim postkomunističkim članicama javni dug ispod 50 odsto BDP-a, a najmanje zaduženoj Bugarskoj, koja takođe kuca na vrata evrozone, oko 20 odsto.
Najviši nivoi državnog duga su u Grčkoj (176 odsto), Italiji (137 odsto), Portugalu (120 odsto), Belgiji (104 odsto) i Francuskoj (101 odsto), a najniži u Estoniji (9 odsto) i Bugarskoj (20 odsto).
Visina javnog duga i proračunskih deficita trenutno su stavljeni po strani kako bi se osigurala sredstva za stabilizaciju ekonomskih tokova,alio Hrvatska će već iduće godine morati da stisne kočnice i počne da smanjuje javni dug za jednu dvadesetinu razlike između sadašnjeg nivoa javnoga duga i poželjnih 60 odsto ako želi da uvede evro, navodi mediji..
Ostali naslovi
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
