Članstvo Srbije u EU dostižno 2026. godine

Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović izrazila je danas uverenje da Srbija može da postane punopravni član Evropske unije 2026. godine, saopštila je Vlada Srbije.

Joksimović je u izjavi za agenciju Tanjug ocenila da je to izvodljivo i dostižno, uz napomenu da datum pristupanja Uniji ne zavisi od prihvatanja nove metodologije proširenja, što nas neće vratiti ni na početak, niti preko noći odvesti do članstva.

Ona je navela da je u periodu od 2025. do 2027. godine moguće da Srbija postane članica EU, uz podsećanje na to da je u kredibilnoj strategiji proširenja Unije iz februara 2018. godine jasno nagovešteno da je, ukoliko EU bude spremna i Srbija sprovede svoje obaveze, 2025. godina mogući termin za članstvo.

Ministarka je ukazala na to da proces pristupanja EU danas nije isti kao pre deset godina i da je neuporedivo teži, čega su, kako je naglasila, svi svesni.

Prema njenim rečima, Srbija ima svoj deo posla, kao i Evropska unija, koja treba da se konsoliduje i bude jedinstvenija, ali i da govori jednim glasom o samoj politici proširenja i drugim politikama.

Joksimović je, odgovarajući na pitanje o Crnoj Gori, objasnila da je ta zemlja prihvatila novu metodologiju u trenutku kada ima otvorenih 34 od 35 poglavlja, a da je poslednje poglavlje otvorila po staroj metodologiji, iako je već prihvatila novu.

Ona je ukazala na to da Crna Gora nije pregovarala po metodologiji identičnoj sa Srbijom, jedinom zemljom koja je morala da svako poglavlje otvori uz uslov da ima napretka u poglavljima 23 i 24, odnosno, u vladavini prava.

Ministarka je rekla da Crna Gora otvara poglavlja za koja je spremna nezavisno od napretka u tim poglavljima, uz napomenu da nova metodologija predviđa jači politički nadzor upravo nad procesom vladavine prava.

Joksimović je ocenila da ''non pejper'', odnosno neformalni izveštaj Evropske komisije koji je ''ad hok'' pripremljen u junu, a na osnovu kojeg je doneta odluka da Srbija ne otvori nijedno poglavlje tokom predsedavanja Hrvatske EU, nije do kraja utemeljen na činjenicama.

Taj izveštaj, koji prati šest meseci, pokazao je da smo usvojili medijsku strategiju, koji je bio jedan od najvažnijih delova za sve države kada je reč o Poglavlju 23, precizirala je ona.

Prema njenim rečima, u ovom dokumentu se navodi da smo uspostavili brojne zakonodavne okvire u borbi protiv korupcije, dok je Poglavlje 24, koje se odnosi na bezbednost, migracije i borbu protiv organizovanog kriminala, gotovo svuda pozitivno ocenjeno.

Ministarka je istakla da je reč o političkoj odluci pojedinih članica EU i političkoj poruci koju je Srbija razumela, a za koju je ocenila da nije bila potrebna.

Uskoro će izveštaj o napretku tokom nemačkog predsedavanja EU i biće sigurno mogućnosti da se otvore nova poglavlja, naglasila je Joksimović.

Ona je podsetila na to da nova metodologija proširenja predviđa klasterski pristup, odnosno šest klastera, a da Srbija u svakom ima nekoliko otvorenih poglavlja.

Prema njenim rečima, postavlja se pitanje da li prihvatanje tog modela znači da se odmah otvore svi klasteri ili se određeni delovi počinju iz početka.

Možda su to tehnikalije, ali u procesu pristupanja je sve važno i on se vodi na sveobuhvatan i ozbiljan način. To znaju svi u Evropi i veoma cene što Srbija na stručan, odgovoran i posvećen način sprovodi proces evropskih integracija, naglasila je ministarka.

Joksimović je izrazila očekivanje da će nova vlada Srbije dati novi zamajac evropskim integracijama i da će biti intenziviran proces reformi, koji je važan, pre svega, za građane.

Ona je istakla da je bitno da poruka koju vlada šalje građanima i partnerima u regionu i EU bude nedvosmislena u pogledu opredeljenosti ka evropskom putu kao spoljnopolitičkom prioritetu, ali i kao prioritetu za naš razvojni plan.