KOVID19 utiče na ljude, zajednice i ekonomije

Pandemija KOVID19 uticala je na ljude, zajednice i ekonomije svuda. Ipak, nisu svi pogođeni jednako, a kao što to često vidimo, žene i devojčice u posebnim su rizicima. Uticaj KOVIDA-19 može biti posebno velik u zemljama kao što je Srbija sa značajnim učešćem starijih ljudi. Procenjuje se da je u Srbiji svaka peta osoba starija od 65 godina. 

Povodom Svetskog dana stanovništva, Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji organizovao je danas virtuelnu panel diskusiju na kojoj su učestvovali prof. dr Slavica Đukić  Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, Džon Kenedi Mosoti, direktor UNFPA za Srbiju, Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji, Jelena Hrnjak, programska menadžerka u NVO Atina, i dr Dragan Stanojević, docent na Filozofskom fakultetu.

Globalno, ali i u Srbiji žene čine najveći deo zdravstvenih radnika (preko 70%), zbog čega su one nesrazmerno izložene koronavirusu. Za mnoge žene izolacija podrazumeva veće opterećenje kod kuće, što ravnomernu podelu kućnih obaveza čini još težom. Usluge seksualnog i reproduktivnog zdravlja mogu biti oslabljene tokom pandemija. Pored toga, žene i devojke mogu biti izložene većem riziku od partnerskog nasilja zbog povećanih tenzija u domaćinstvu. Do kraja aprila, u Srbiji je prijavljeno tri do pet puta više poziva SOS linijama i specijalizovanim organizacijama civilnog društva, saopštila je UNFPA.

„Prošlog novembra, Srbija je bila jedna od preko 170 delegacija u Najrobiju koje su se obavezale da će poboljšati živote žena i devojaka. Samit u Najrobiju postavio je vrlo ambiciozne ciljeve
za sve nas, a pandemija KOVID19 ukazala nam je na nove, do sad neviđene izazove. Oni ipak nisu nepremostivi “- kaže Džon Kenedi Mososti, direktor UNFPA za Srbiju.

Duži boravak u izolaciji, kod starijih osoba može ostaviti posledice na njihovo fizičko i mentalno zdravlje. Istraživanja psiholoških efekata izolacije i karantina ukazala su na višestruke negativne efekte kao što su strah, nervoza, tuga i krivica, što u periodu posle izolacije može rezultirati ljutnjom, konfuzijom i anksioznošću. Manje vidljivi, ali veoma ažni su i širi efekti: zdravstvena zaštita uskraćena za uslove koji nisu povezani sa KOVIDOM19; zanemarivanje ili zloupotreba; porast siromaštva i nezaposlenosti; dramatični uticaj na dobrobit i mentalno zdravlje; i traumu, stigmu i diskriminaciju.

Ministarka Đukić Dejanović naglasila je da se Srbija suočila sa sličnim izazovima kao i druge evropske zemlje, imajući u vidu značajan udeo starijih osoba u opštoj populaciji.

„Pored starijih ljudi, pandemija je pokazala da intervencije namenjene marginalizovanim grupama, kao što su ljudi i porodice koje žive u siromaštvu, osobe sa invaliditetom moraju biti ojačane. Moramo nastaviti da radimo na ispunjenju naših obaveza iz Najrobija i sada, poput sprovođenja Nacionalnog programa za očuvanje i unapređenje seksualnog i reproduktivnog zdravlja, Strategije podsticanja rađanja i Nacionalne strategije za mlade, ali i da pojačamo nadzor kada je u pitanju porodočno i rodno zasnovano nasilje"- dodaje ministarka Đukić Dejanović.

Učesnici su govorili o efektima pandemije KOVID19 na veće uključivanje muškaraca i reorganizaciju porodičnog života u Srbiji, međunarodnim migracijama, depopulaciji i mogućnostima korišćenja inovativnih digitalnih rešenja u ovakvim situacijama. 

„Važno je stvoriti platforme i mogućnosti gde stariji ljudi mogu da kažu šta ih najviše muči i da se njihov glas čuje u odgovoru na krizu u kojoj su najviše pogođeni“ - kaže Mosoti.