Novi izazovi za ekonomske vlasti

Nakon preduzetih mera za spasavanje privrede od posledica korona krize, novi izazovi za ekonomske vlasti su zaustavljanje rasta javnog duga i ispravljanje velikih neravnoteža u budžetu, stoji u najnovijoj analizi Fiskalnog saveta, Zdravstvena kriza se nastavlja, privreda je i dalje u problemima, a država više nema toliko raspoloživih resursa za snažnu intervenciju – tim pre jer se već neracionalno zadužila i potrošila preko 600 miliona evra za isplatu 100 evra punoletnim građanima, ističe Fiskalni savet.

U takvim okolnostima očekuje da bi bi pad proizvodnje u 2020. mogao da bude oko tri odsto. Deficit budžeta u 2020. biće rekordnih 7 odsto BDP (oko 3 milijarde evra), i to ako ne bude novog programa pomoći privredi, dok će javni dug na kraju godine preći nivo od 60 odsto BDP.

Na taj način, u jednoj godini se poništava svo umanjenje javnog duga koje je Srbija postigla za skoro tri godine vođenja uravnotežene fiskalne politike. Načelno odgovorna fiskalna politika iz prethodnih godina, omogućila je državi da se snažno zaduži i tako pomogne privredi da prebrodi prvi nalet krize, navodi se u analizi.

Savet upozorava da bi fiskalna politika morala da se prilagodi novim okolnostima, što podrazumeva smanjenje deficita u 2021. na oko 2 odsto BDP da bi se zaustavio rast javnog duga i vratila fiskalna stabilnost, povećanje državnih izdvajanja za infrastrukturu i kontrola rasta penzija i plata u javnom sektoru u 2021. Fiskalni savet čak smatra da bi opravdano bilo i potpuno zamrzavanje zarada.

Savet ističe da ukoliko u drugoj polovini godine ponovo dođe do rigoroznog ograničenja kretanja stanovništva i zabrane rada u određenom broju privrednih delatnosti, privredna aktivnost će se dodatno umanjiti u odnosu na prethodne prognoze – pa bi pad BDP u 2020. u tom slučaju bio veći od 3 odsto i mogao bi iznositi oko 5 procenata.

Pad BDP Srbije biće manji od većine evropskih zemalja pre svega zbog strukture domaće privrede, a ne boljih ekonomskih politika. U Srbiji veliki deo domaće privrede proizvodi osnovna, egzistencijalna dobra za kojima u ovoj krizi tražnja nije znatno pala (hrana, kućna hemija). Tako učešće poljoprivrede u ekonomiji Srbije iznosi oko 7,5 odsto, što je više nego dvostruko veće učešće nego u zemljama regiona članicama EU.

Za razliku od Srbije, privrede razvijenih evropskih zemalja više se oslanjaju na proizvodnju proizvoda i usluga veće dodate vrednosti (autoindustrija, mašine i oprema, kućni aparati, turizam) za kojima je u krizi snažno pala tražnja.

Zbog toga se u razvijenijim zemljama očekuje osetno veći pad proizvodnje u 2020. nego u Srbiji.

Privredni pad u 2020.dovešće do smanjenja broja zaposlenih za 30.000-50.000, procenjuje Fiskalni savet koji takođe smatra da učestala predviđanja državnih zvaničnika da će prosečna plata na kraju 2025. dostići 900 evra nisu bila kredibilna ni pre ove krize.