Pad industrijske proizvodnje u Hrvatskoj

Industrijska proizvodnja u Hrvatskoj u junu je bila 1,8 posto manja nego u istom mesecu prošle godine, što je osmi mesec zaredom da je pala, ali sporije nego pre mesec dana.

Državni zavod za statistiku (DZS) objavio je da je industrijska proizvodnja u junu porasla 7,4 posto u odnosu na prethodni mesec, dok je pala za 1,8 posto u junu prošle godine. Ovo je osmi mesec zaredom da je proizvodnja opala, ali mnogo sporije nego mesec ranije, kada je potonula 12,4 odsto, što je najveći pad od recesije 2009. godine, prenosi portal Seebiz.

"Obim industrijske proizvodnje usporio je sa godišnjim stopama pada od novembra prošle godine", rekli su analitičari Raiffeisenbank Austria (RBA) u pregledu izveštaja CBS-a.

Godišnji pad proizvodnje u junu zabeležen je u tri od pet sektora, a najveći, 16,4 procenta, u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju. Sa padom od 4,7 procenata, usledila je proizvodnja kapitalnih dobara, dok je proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju pala za četiri odsto. S druge strane, proizvodnja intermedijarnih proizvoda povećana je za dva procenta, dok je proizvodnja energije stagnirala na godišnjem nivou.

"Oštar pad industrijske proizvodnje posledica je epidemioloških mera namenjenih suzbijanju pandemije COVID-19, odnosno nemogućnosti industrijske proizvodnje na uobičajen način u većini industrija", rekli su analitičari RBA.

Kako prenosi portal Seebiz, u prvih šest meseci ove godine industrijska proizvodnja je smanjena za 6,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

„Predstojeći meseci bi mogli doneti blagi oporavak zbog baznog efekta, pada zaliha u prethodnom periodu i sporog oporavka potražnje i normalizacije situacije. Međutim, vrlo je verovatno da će na nivou čitave godine obim industrijske proizvodnje biti znatno manji u odnosu na 2019. godinu ", zaključuju analitičari RBA.

Podaci najavljuju nagli pad privrede u drugom kvartalu. Nagli pad proizvodnje rezultat je mera za sprečavanje širenja koronavirusa, koje su stupile na snagu u drugoj polovini marta, dok je ublažavanje tih mera počelo krajem aprila. Ove su mere usporile ekonomski rast u prvom kvartalu, tako da je bruto domaći proizvod (BDP) porastao za samo 0,4 odsto u godini, što je najsporije od trećeg kvartala 2014. godine. Kako prenosi portal Seebiz, u drugom tromesečju očekuje se nagli pad ekonomije, nakon čega sledi recesija, odnosno pad ekonomije dva uzastopna tromesečja.