Štednja stanovništva raste i u vreme pandemije

Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i neizvesnosti izazvanoj virusom korona, štednja u Srbiji nastavlja da raste, što nedvosmisleno ukazuje na nastavak poverenja stanovništva u stabilnost i sigurnost domaćeg finansijskog sistema.

Dinarska štednja je u poslednjih osam godina (od juna 2012. godine) gotovo upetostručena (povećana za čak 67,9 milijardi dinara) i krajem juna 2020. godine dostigla je rekordnih 85,5 milijardi dinara.

Pri tome, preko polovine ukupnog rasta (34,2 milijarde dinara) ostvareno je u poslednje tri godine, što potvrđuje da su kategorije ekonomske stabilnosti (monetarna, finansijska, fiskalna i makroekonomska) koje su u prethodnom periodu postignute i koje se uspešno održavaju – bile preduslov za poverenje građana u domaću valutu i bankarski sistem.

I devizna štednja u proteklih osam godina raste, iako nešto umerenije od dinarske štednje – sa 7,9 milijardi evra (911,2 milijarde dinara) s kraja juna 2012. godine povećana je na 11,0 milijardi evra (1.291,9 milijardi dinara) na kraju juna ove godine.

Dinarska i devizna štednja kontinuirano rastu u uslovima smanjenja kamatnih stopa na oročenu štednju stanovništva i poslednja četiri meseca u uslovima krize izazvane virusom korona, što dodatno potvrđuje da je poverenje građana u bankarski sistem Srbije na visokom nivou.

Poverenje građana u domaću valutu i bankarski sistem rezultat je povoljnog makroekonomskog ambijenta u dužem vremenskom periodu. Inflacija je niska i stabilna sedmu godinu zaredom i u proseku se kreće ispod 2 odsto (preciznije 1,9 odsto), očuvana je vrednost dinara prema evru, devizne rezerve su visoke i polovinom godine su iznosile 14,0 milijardi evra.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima smanjeno je na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita i u junu 2020. godine je iznosilo 3,7 odsto (smanjenje za više od 80 odsto u odnosu na početak primene Strategije 2015. godine).

Blagovremene i preventivne mere koje Narodna banka Srbije, u saradnji s vladom, preduzima radi podrške ekonomskom i finansijskom sistemu u uslovima pandemije virusa korona dodatno doprinose održanju finansijske i makroekonomske stabilnosti i, zahvaljujući tome, očuvanju poverenja građana i investitora.

Zajedno s vladom, Narodna banka Srbije nastavlja da radi na daljoj dinarizaciji finansijskog sistema Srbije.

S tim u vezi, Narodna banka Srbije i dalje promoviše štednju u dinarima, između ostalog, konstantno ukazujući na njenu veću isplativost od devizne štednje putem redovnih (polugodišnjih) analiza.

I najnovija analiza je potvrdila da je štednja u domaćoj valuti isplativija od štednje u devizama.

Analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana i reoročavane u periodu od osam godina pokazala je da bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u junu 2020. godine dobio skoro 39.500 dinara (oko 340 evra) više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost navedenog iznosa od 100.000 dinara

I u slučaju oročavanja štednje na godinu dana (bez zanavljanja), u poslednjih osam godina bilo je isplativije štedeti u dinarima, i to u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda.

Recimo, štediša koji je od prošlog juna štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara dobio bi u junu 2020. preko 2.600 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

Do istog zaključka se dolazi i kada se isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju posmatra na kraće, ali i na duže rokove.

U slučaju oročavanja štednje na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u preko 86 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, dok je kod oročavanja štednje na dve godine, dinarska štednja bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, navela je NBS.