Pandemija promenila način poslovanja

Globalna zdravstvena kriza izazvana pandemijom Kovid 19 pred velike izazove i teškoće stavila je privredu i kompanije, koje su, prilagođavajući se novonastalim uslovima, preorijentisale proizvodnju kako bi smanjile gubitke i održale  poslovanje, navodi u saopštenju PKS.

Firme koje su bile u mogućnosti da proizvedu zaštitne maske, jednokratne mantile, kombinezone, kape i kaljače i posteljinu, sredstva za dezinfekciju ili se preusmere na onlajn prodaju i usluge uspele su da kroz krizni period prođu bez većih posledica.

Sa druge strane, sa problemima su se suočili privredni subjekti usmereni na ugostiteljski i turistički sektor, kao i oni u oblasti tekstilne industrije, jer su nekima partneri u potpunosti otkazali otkup prolećnih kolekcija.

Preorijentacija poslovanja ne može da zameni osnovnu delatnost, navodi Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije.

Kako objašnjava, ona služi uglavnom da se pokriju određeni gubici, iskoriste poslovne prilike u datom trenutku, sačuvaju zaposleni i prođe kroz krizu sa što manje posledica.

"Sledeće godine očekuje se, po svim istraživanjima i predviđanjima, značajan oporavak privrede, kao i da se firme vrate osnovnim delatnostima", rekao je Stanić. 

Kompanije koje su uspešno preorijentisale poslovanje, najviše pripadaju tekstilnoj i prehrambenoj industriji, ali ima ih i u sektoru metalske industrije, kao i u uslužnim delatnostima. Tekstilci su pravili maske, kombinezone, specijalnu obuću, metalski sektor dezinfekcione tunele, a bilo je i zanimljivih primera iz proizvodnje alkoholnih pića gde su se firme preorijentisale na sredstva za dezinfekciju.

"U uslužnim delatnostima, neka preduzeća u oblasti putničkog transporta preorijentisala su se na prevoz radnika, ugostiteljski objekti na dostavu hrane, a neki smeštajni kapaciteti preuređeni su u poslovni prostor", naveo je Stanić.

Pojasnio je i da su se sa teškoćama posebno suočile zanatske pivare koje ne proizvode velike količine piva, a 90 odsto proizvodnje plasiraju u restorane i kafiće. Dodatno opterećenje je i smanjenje izvoza, otkazivanje festivala i događaja koji su dobra prilika za promociju i otvaranje novih tržišta za ove proizvođače.

Mali proizvođači mlečnih i drugih proizvoda na početku pandemije trpeli su zbog zatvaranja pijaca i prestanka rada ugostiteljskih objekata koje su snabdevali svojim proizvodima.

Situacija se stabilizovala početkom turističke sezone i ponovnim otvaranjem restorana i kafića, a važna preporuka jeste da se fokusiraju na manja pakovanja i onlajn prodaju kako bi obezbedili stabilan plasman u narednom periodu.

Iako su mnogobrojne tekstilne kompanije uspešno preorijentisale proizvodnju, u Udruženju za tesktil PKS objašnjavaju da je dosta tekstilaca imalo problem sa plasmanom, deo kolekcije proleće-leto ostao je u magacinima gde čeka novu sezonu, dok su i proizvođači sportske opreme pretrpeli gubitke zbog prekida gotovo svih sportskih takmičenja.

Procene su da je tokom prolećne i letnje sezone pad prodaje tekstilnih proizvoda bio između 30 i 40 odsto.

Generalno posmatrano, privreda Srbije je relativno dobro podnela teret krize, koja još traje. Sačuvana je zaposlenost i likvidnost privrednih subjekata što je ključno za održavanje ekonomske baze.

Tome je posebno doprinela Vlada Srbije sa dva paketa mera ekonomske podrške privredi i privatnom sektoru, u okviru kojih se ističu direktna budžetska davanja (minimalne zarade), odlaganje dela poreza i doprinosa, povoljni krediti za likvidnost u okviru garantne šeme.

Suština programa ekonomske podrške je da se premosti kriza do naredne godine kada se očekuje oporavak globalne ekonomije, pa samim tim i privrede Srbije, zaključio je Stanić.