NBS: Očekuje se da inflacija ostane niska i stabilna

Narodna banka Srbije objavila je danas Izveštaj o inflaciji – avgust 2020,  a s obzirom na to da Srbija, kao i ostatak sveta, preduzima mere da umanji negativne efekte pandemije i ubrza ekonomski oporavak, značajan deo avgustovskog Izveštaja o inflaciji posvećen je upravo ekonomskim efektima pandemije na globalnu ekonomiju i Srbiju, kao i reakciji nosilaca ekonomske politike u svetu i kod nas.

U nastavku godine očekuje se dalji ekonomski oporavak, potpomognut donetim i najavljenim dodatnim merama Vlade Srbije i Narodne banke Srbije. Cilj je da se povoljnim uslovima finansiranja privrede i stanovništva stimuliše privredni rast i očuva povoljna srednjoročna perspektiva zemlje. Očekuje se da oporavak već u narednoj godini bude više nego potpun, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti.

Najjači efekti pandemije osetili su se u drugom tromesečju, kada je ekonomska aktivnost smanjena za 6,5 odsto na međugodišnjem nivou, što je bolje od naših očekivanja predstavljenih u majskom izdanju Izveštaja o inflaciji.

Ekonomski oporavak započet u maju i nastavljen u junu, koji je prevazišao naša očekivanja, dodatne stimulativne mere monetarne i fiskalne politike, kao i bolji izgledi za poljoprivrednu sezonu, predstavljaju pozitivne rizike da bi usporavanje privredne aktivnosti ove godine moglo biti i manje od projektovanog.

S druge strane, zbog ponovnog globalnog širenja virusa korona, koje za posledicu može imati sporiji oporavak svetske ekonomije i eksterne tražnje, zadržali smo projekciju iz maja da će bruto domaći proizvod ove godine realno biti niži za 1,5 odsto, a u narednoj godini viši za oko šest odsto.

Kao i u prethodnih sedam godina, inflacija će i u narednom periodu biti pod kontrolom Narodne banke Srbije – nastaviće da se kreće u donjoj polovini ciljanog raspona, bliže donjoj granici cilja, na nivou uporedivom s razvijenim zemljama. Postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja očekujemo u srednjem roku, čemu bi trebalo da doprinese oporavak agregatne tražnje, podstaknut merama monetarne i fiskalne politike.

"Na izazov bez presedana u novijoj istoriji, Narodna banka Srbije i Vlada odgovorile su paketom ekonomskih mera, koji je prilagođen karakteru krize i bez kojeg bi usporavanje ekonomske aktivnosti u ovoj godini bilo znatno veće, a rast u 2021. skromniji. Sveobuhvatan paket ekonomskih mera po obimu i dubini premašio je mere kojima se reagovalo na svetsku ekonomsku krizu 2008. godine, što je omogućeno odgovornim vođenjem ekonomske politike u proteklih osam godina. Srbija je ovu krizu dočekala u znatno boljoj makroekonomskoj poziciji, zahvaljujući smanjenju unutrašnje i spoljne neravnoteže, kao i sprovedenim strukturnim reformama u prethodnom periodu", navela je, između ostalog, guverner Jorgovanka Tabaković.

Negativni efekti pandemije na domaću ekonomiju najviše su se osetili u aprilu, da bi u narednim mesecima, s postepenim ublažavanjem zdravstvenih mera i efektima donetih mera monetarne i fiskalne politike, usledio oporavak.

Pritom, smanjenje ekonomske aktivnosti u drugom tromesečju bilo je manje od očekivanog, zbog boljih rezultata u skoro svim proizvodnim i uslužnim sektorima.

Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, smanjenje bruto domaćeg proizvoda iznosilo je 6,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, naspram osam odsto, što su bila naša očekivanja u majskom Izveštaju o inflaciji.

Kretanje industrijske proizvodnje tokom drugog tromesečja bilo je dominantno opredeljeno prerađivačkom industrijom, koja je u aprilu zabeležila pad, a u maju oporavak, koji je nastavljen u junu.

Identična dinamika kretanja fizičkog obima proizvodnje prerađivačke industrije ostvarena je u gotovo svim zemljama srednje i jugoistočne Evrope, pri čemu su mesečne promene bile znatno povoljnije u Srbiji – pad u aprilu je bio blaži, a oporavak nakon toga snažniji.

Tako je nivo proizvodnje prerađivačke industrije u Srbiji bio niži za oko 3,5 odsto u junu u poređenju s prosečnim nivoom proizvodnje ostvarenim tokom prvog tromesečja, dok je u drugim zemljama regiona pad obima proizvodnje bio veći.

Pandemija je snažno uticala i na dinamiku tekućeg deficita platnog bilansa, koji je u drugom tromesečju očekivano smanjen, i to za gotovo 47 odsto međugodišnje, zbog smanjenja deficita robne razmene i deficita na računu primarnog dohotka, kao i blagog poboljšanja salda usluga.

Kao i do sada, deficit tekućeg računa bio je više nego u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija, koji je bio niži tokom drugog tromesečja u odnosu na isti period prethodne godine (koja je bila rekordna godina po tom osnovu), ali je i u uslovima pandemije priliv investicija iz inostranstva nastavljen.

Priliv kapitala zabeležen je i po osnovu uspešne emisije evroobveznica u maju u iznosu od dve milijarde evra.

Ostvarena platnobilansna kretanja tokom drugog tromesečja u skladu su s našim očekivanjima da će ove godine biti zabeležen niži deficit tekućeg računa u poređenju s prethodnom godinom i da će iznositi oko pet odsto bruto domaćeg proizvoda, kao i da će i dalje više nego u punoj meri biti pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija.

Pandemija virusa korona za sada se nije znatnije odrazila na formalnu zaposlenost u Srbiji, pre svega zahvaljujući sveobuhvatnom paketu podrške domaćoj privredi, kojim su sačuvana radna mesta u većini privrednih delatnosti.

Ipak, međugodišnja dinamika rasta zarada i zaposlenosti, s jedne strane, i pada nezaposlenosti, s druge strane, usporena je u drugom tromesečju u odnosu na period pre pandemije.

Iako je tok pandemije u narednom periodu teško proceniti, s obzirom na ponovno globalno širenje virusa i neizvesnost po pitanju oporavka svetske ekonomije, a samim tim i naše ekonomije, preduzete ekonomske mere i povoljna srednjoročna makroekonomska perspektiva doprineće da se započeti oporavak nastavi i u narednom periodu.

Uz uvažavanje efekata pandemije i mera NBS i Vlade Srbije, i dalje se očekuje da bruto domaći proizvod u 2020. bude realno niži za oko 1,5 odsto, a u 2021. viši za oko šest odsto.

Domaća tražnja će na nivou godine biti smanjena, dok će pozitivan doprinos dati neto izvoz, usled očekivanog većeg smanjenja uvoza od izvoza.

Naredne godine uslediće ubrzan ekonomski oporavak od oko šest odsto, vođen domaćom tražnjom i izvozom, čemu doprinosi pravovremen i adekvatan odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji i zadržana povoljna srednjoročna perspektiva naše zemlje, što će obezbediti povratak na stabilnu srednjoročnu putanju rasta od oko četiri odsto godišnje.

Rizici projekcije za ovu godinu koji potiču iz međunarodnog okruženja asimetrični su naniže, pre svega u pogledu brzine oporavka zone evra, dok su rizici koji potiču iz domaćeg okruženja asimetrični naviše zbog mogućeg bržeg oporavka domaće tražnje od očekivanog.

U skladu s globalnim trendom usporavanja inflacije tokom početne faze pandemije, kretale su se i potrošačke cene u Srbiji. Nakon što je u aprilu i maju bila ispod donje granice cilja, međugodišnja inflacija se vratila u granice cilja i u julu je iznosila 2,0 odsto.

Na povratak inflacije u granice cilja u najvećoj meri su uticali iščezavanje baznog efekta iz prošle godine kod cena hrane i sve manji negativni doprinosi cena naftnih derivata, usled oporavka svetske cene nafte od maja.

Pozitivan i nešto veći doprinos nego u prethodnom tromesečju beležile su cene voća, dok je doprinos ostalih kategorija hrane, kao i neprehrambenih proizvoda, bio stabilan, što ukazuje na punu snabdevenost tržišta i u otežanim uslovima pandemije.

I u narednom periodu očekujemo da će inflacija ostati niska i stabilna. Prema avgustovskoj centralnoj projekciji, inflacija će nastaviti da se kreće u donjoj polovini ciljanog raspona, bliže donjoj granici cilja do kraja 2021. godine.

S daljim rastom ekonomske aktivnosti i tražnje, inflacija će početi postepeno da se kreće ka centralnoj vrednosti cilja od tri odsto, ali će ostati ispod nje i u 2022.

U odnosu na majsku projekciju, nova projekcija inflacije na nešto je višem nivou u kratkom roku, pre svega u trećem tromesečju ove godine, zbog viših cena voća, povrća i svetske cene nafte prethodnih meseci od pretpostavljenih.

U srednjem roku, projekcija inflacije je na nižem nivou, jer će prema našoj oceni dezinflatorniji uticaj agregatne tražnje i uvozne inflacije nadjačati inflatorni uticaj cene nafte na svetskom tržištu.

Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije u kratkom roku odnosi se pre svega na kretanje cena voća i povrća, kao i svetske cene nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda.

U srednjem roku, ključni rizici projekcije i dalje potiču iz međunarodnog okruženja, a odnose se pre svega na brzinu oporavka zone evra i tokove kapitala prema zemljama u usponu.