Počeo sedmi ciklus izrade ERP-a za period od 2021. do 2023.

Državni sekretar Ministarstva finansija Srbije Gojko Stanivuković učestvovao je danas na uvodnom sastanku za izradu Programa ekonomskih reformi (ERP) za period od 2021. do 2023. godine.

U skladu sa smernicama Vlade o smanjenju rizika od širenja COVID-19 sastanak je održan onlajn, a njime je formalno otpočeo sedmi ciklus izrade dokumenta ERP, na osnovu Smernica Evropske komisije i preporuka EKOFIN Saveta za izradu ovog dokumenta iz maja ove godine.

Stanivuković je tom prilikom istakao da ERP predstavlja najvažniji strateški dokument vlade u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama EU, sa ciljem usklađivanja ekonomskih politika unutar Srbije, regiona i sa državama članicama Unije.

Njegova važnost je ključna u pregovaračkom Poglavlju 17 – ekonomska i monetarna politika, ali i u drugim pregovaračkim poglavljima čiji su glavni elementi opsežno obuhvaćeni ovim dokumentom, naveo je on i dodao da ERP ima i sve veći značaj u programiranju IPA fondova.

Značaj dokumenta ERP, kako je objasnio, ogleda se i u tome što proces njegove izrade podrazumeva intenzivnu saradnju velikog broja institucija u Srbiji, koja omogućava sinergiju različitih politika.

Osim relevantnih ministarstava i agencija, u procesu izrade dokumenta posebno je značajna saradnja sa predstavnicima civilnog društva, stručne javnosti, lokalnog nivoa, poslovne zajednice i socijalnih partnera, Narodne skupštine, što će u skladu  sa novonastalim okolnostima biti nastavljeno i u ovom ciklusu, poručio je on.

Stanivuković je precizirao da će, kao i u prethodnim ciklusima, ceo proces izrade ERP biti usaglašen sa izradom Fiskalne strategije i budžeta Srbije za 2021. godinu, imajući u vidu to da je poseban deo ERP posvećen finansiranju strukturnih reformi predstavljenih u ovom dokumentu.

Državni sekretar je naveo da će u skladu sa Smernicama Evropske komisije za izradu ERP za period od 2021. do 2023. godine dokument biti usmeren ka oporavku od posledica izazvanih pandemijom COVID-19.

Takođe, kako je dodao, on će obuhvatiti i srednjoročne reforme koje će taj oporavak učiniti održivim i izgraditi ekonomsku otpornost u skladu sa ekološkim, digitalnim i pravednim tranzicionim prioritetima EU.

Stanivuković je naglasio da je Srbija zadržala snažan tempo privrednog rasta od 4,2 odsto u 2019. godini zbog jake domaće potražnje, posebno investicija, što je naglo prekinula pandemija koja je usporila globalnu ekonomsku aktivnost i ukazala na potrebu za revidiranjem makroekonomskih i fiskalnih scenarija.

Pre početka pandemije, zahvaljući odgovornoj ekonomskoj politici koju smo vodili poslednjih nekoliko godina, uspeli smo da značajno smanjimo nivo javnog duga na približno 50 odsto BDP-a, smanjimo nezaposlenost na istorijski nizak nivo ispod 10 odsto i da imamo četiri godine za redom suficit u budžetu, istakao je državni sekretar.

Prema njegovim rečima, svi ovi dobri makroekonomski rezulati su nam omogućili da ovu krizu dočekamo spremni koliko je to moguće, u svakom slučaju spremniji nego neke mnogo veće ekonomije u svetu.

On je istakao da je zahvaljujući tim rezultatima naša zemlja potpuno finansijski stabilna i može da izdrži finansijski teret mera koje su donete.

Da se nije desila epidemija koronavirusa, rast BDP-a bi u prvom kvartalu iznosio više od šest odsto, a 2020. godina bi sigurno bila, u ekonomskom smislu, najuspešnija u našoj novijoj istoriji, naglasio je Stanivuković.

On je podsetio na to da je Program ekonomskih mera vredan 5,1 milijardu evra, što čini 11 odsto našeg BDP i približno polovinu našeg godišnjeg budžeta, i ocenio da mali broj zemalja u svetu može da se pohvali ovako značajnim paketom podrške privredi.

Na uvodnom sastanku je, između ostalog, bilo reči i o iskustvima u izradi ERP, kao i o svim predviđenim aktivnostima u vezi sa novim ciklusom izrade ovog dokumenta.

Program ekonomskih reformi Srbija izrađuje na godišnjem nivou kako bi obezbedila održiv i inkluzivan ekonomski rast, a u skladu sa strateškim ciljem smanjenja razvojnog jaza između domaće privrede i EU.

Sastanku su prisustvovali predstavnici svih institucija koje učestvuju u izradi ovog dokumenta, predstavnici Evropske komisije i Delegacije Evropske unije u Srbiji, kao i predstavnici Centra za izuzetnost u finansijama (CEF) iz Slovenije, navedeno je u saopštenju Vlade Srbije.