Kombinacija makrofinansijskih mera bila ključna kao odgovor na potres u početnoj fazi pandemije

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković učestvovala je danas putem video-konferencije na 44. sastanku Kluba guvernera, na kojem su, pored guvernera centralnih banaka srednje Azije, crnomorskog regiona i Balkana, učestvovali i predstavnici Banke za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements – BIS), Međunarodnog monetarnog fonda i Svetskog ekonomskog foruma. 

Tokom sastanka je ocenjeno da je kombinacija makrofinansijskih mera koje su sprovodile vlade i centralne banke bila ključna kao odgovor na potres u početnoj fazi pandemije, ali ostaju neizvesnosti u pogledu daljeg širenja pandemije.  

Zaključeno je i da su centralne banke u velikoj meri doprinele očuvanju ekonomija u uslovima pandemije virusa korona, pri čemu su veće reakcije mogle da obezbede centralne banke u zemljama koje su pre krize bile uspešne u građenju snažnog bankarskog sektora. Značajniju reakciju su mogle da obezbede i zemlje u kojima je centralna banka pre krize bila uspešna u očuvanju monetarne stabilnosti. 

„Narodna banka Srbije je na samom početku krize snizila referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, a u toku 2020. godine za ukupno 100 baznih poena, na rekordno niskih 1,25%. Pored toga, Narodna banka Srbije je dodatno podstakla još povoljnije dinarske kredite u okviru garantne šeme za preduzetnike, mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća, nadoknađujući deo kamatne stope. Donosili smo i brojne mere kojima se podržavaju likvidnost i kreditna aktivnost. Uz primenjene mere i očuvanu stabilnost, u Srbiji je prvi put obezbeđeno da se kamatne stope na dinarske kredite i evroindeksirane kredite privredi kreću na sličnim nivoima, što će dalje podsticati dinarizaciju”, ocenila je guverner Jorgovanka Tabaković.  

„Reagovali smo koordinirano na samom početku krize, donoseći velike pakete mera. Mereno obimom i brzinom reakcije, Srbija je među zemljama koje su dale najveću podršku svojim građanima i privredi. Sačuvali smo ekonomiju i stabilnost. Inflacija u Srbiji je očuvana na niskom nivou i ostaće pod kontrolom Narodne banke Srbije i u narednom periodu. Učešće problematičnih kredita od 3,4% na kraju septembra najniži je nivo od kada se prati ovaj pokazatelj kvaliteta aktive banaka. Dinarska štednja, koja se od 2013. godine u proseku godišnje povećava za oko 25%, povećana je i u kriznim uslovima na preko 90,0 milijardi dinara (rast od preko 10 milijardi dinara u dosadašnjem delu godine), a povećana je i devizna štednja za više od 4% u dosadašnjem delu godine. Uprkos velikim neizvesnostima na globalnim tržištima, kurs dinara prema evru očuvali smo na stabilnom nivou. Stabilnost smo mogli da sačuvamo jer smo u periodu 2017–2019. neto kupili pet milijardi evra na deviznom tržištu. Zahvaljujući tome, spremno smo dočekali ovu nezapamćenu krizu i očuvali poverenje, koje je neophodno za normalno funkcionisanje domaće ekonomije tokom pandemije”, poručila je guverner Jorgovanka Tabaković.