Zajedničkom saradnjom do smanjenja zagađenja životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Srbije Goran Trivan učestvuje u radu neformalnog sastanka ministara zaštite životne sredine zemalja članica EU posvećenog globalnoj politici biodiverziteta u kontekstu pandemije i doprinosu Evrope u ostvarivanju globalnih klimatskih ciljeva, od 30. septembra do 1. oktobra u Berlinu.

Stopa smanjenja biodiverziteta u svetu jedan je od ključnih pokazatelja stanja u kome se nalazi naša planeta, a mera ugroženosti prirodnih resursa i  smanjenja ekosistemskih usluga neposredno utiče na uslove života ljudi i njihovo zdravlje, konstatovano je na prvoj sesiji na konferenciji na temu "Kovid-19 i globalna politika biodiverziteta".

Trivan je obraćajući se učesnicima skupa ukazao na veliki značaj doslednog ostvarivanja usvojenih ciljeva o očuvanju biodiverziteta, uprkos nerazumnom ponašanju ljudi koje vodi ka potpunoj degradaciji sveta kojeg danas poznajemo.

Bolje razumevanje povezanosti očuvanih ekosistema i dobrobiti ljudi, doprineće ne samo smanjenju rizika od budućih pandemija, već i ostvarenju ciljeva globalne politike biodiverziteta, istakao je Trivan.

On je naglasio da je upravo kriza izazvana pandemijom Kovid-19 pokazala da se jedino zajedničkom saradnjom dolazi do rešenja za smanjenje zagađenja životne sredine i devastacije ekosistema.

Prema njegovim rečima, Balkan je jedno od najbogatijih područja biodiverziteta i zajedničke inicijative u borbi protiv klimatskih promena i smanjenju zagađenja kao što je pošumljavanje, potvrda su značaja ekologije koja ne poznaje granice.

Srbija kao jedan od svetskih centara biodiverziteta ostaje posvećena naporima da se svet ujedini u borbi za opstanak živog sveta, rekao je ministar zaštite životne sredine i dodao da su upravo inicijative Srbije za povećanje površina pod šumama širom regiona  podržane kao dobar put ka ostvarenju klimatskih ciljeva u najširim okvirima.

Jednako značajan zadatak kome je Evropa u potpunosti posvećena je smanjenje  klimatskih promena i ublažavanje njihovih posledica, zbog čega je druga sesija na konferenciji protekla u diskusiji o proceni uticaja o povišavanju klimatskog cilja EU do 2030. godine i doprinosu Evrope sprovođenju Pariskog sporazuma o klimi.

Ova razmatranja na sesiji i procene o mogućem doprinosu Evrope dostizanju ciljeva iz Pariskog sporazuma značajni su i kao smernice za dalje odluke i reforme u budućnosti.

Ostvarujući postavljene ciljeve do 2020. godine, EU planira da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine, kao i da do 2050. godine postane klimatski neutralan kontinent.

Trivan je učestvujući u diskusiji ukazao na doprinos Srbije ovom procesu, kako u međunarodnim okvirima, tako i na nacionalnom planu.

On je istakao da je pored izrade zakonskih okvira i ključnih dokumenata – Zakona o klimatskim promenama, Nacionalne strategije niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom, Srbija izradila i izveštaje prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (UNFCCC) - prvi nacrt revidiranog Nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC), nacrt Drugog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja prema UNFCCC, a u toku su aktivnosti na izradi Trećeg nacionalnog izveštaja prema UNFCCC.

Veoma aktivnu ulogu Srbije u ovom procesu, kako je istakao ministar, potvrđuje izbor naše zemlje za jednu od potpredsednica predstojeće 26. konferencije država članica  Okvirne konvencije UN o promeni klime (COP26) koja će biti održana novembra 2021. godine u Glazgovu.

Nakon plenarne sesije, na marginama skupa, Trivan je imao  više značajnih susreta sa zvaničnicima zemalja učesnica.

On je razgovarao sa saveznom ministarkom za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu bezbednost SR Nemačke Svenjom Šulce, ministrom životne sredine, kopna i mora Republike Italije Serđom Kostom, ministrom privrede i održivog razvoja Republike Hrvatske Tomislavom Ćorićem, ministrom zaštite životne sredine i prostornog planiranja Severne Makedonije Naserom Nuredinijem, kao i  ministrom za životnu sredinu i urbanizam Republike Turske Muratom Kurumom.

U susretu sa Šulce, naglašena su najaktuelnija pitanja u unapređenju životne sredine, i konstatovan značaj zajedničke saradnje kao i realizacije budućih ekoloških projekata za postizanje evropskih ekoloških i klimatskih ciljeva.

Na bilateralnom sastanaku sa ministrom iz Turske razgovarano je o konkretnim projektima u oblasti zaštite životne sredine.

Trivan je tom prilikom istakao da je dobra saradnja dvaju  ministarstava zaštite životne sredine rezultat odličnih odnosa između naše dve zemlje, i ukazao da ona ujedno predstavlja uspešnu osnovu za dalje unapređenje i konkretizaciju zajedničkih aktivnosti u ovoj oblasti.

U razgovoru je dogovorena razmena poseta na ekspertskom nivou, kada će biti utvrđene potrebe i prioriteti za dalju saradnju.

Neformalni sastanak ministara zaštite životne sredine Evropske unije organizovan je u skladu sa merama protiv aktuelne pandemije, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.